U Srbiji će u nedelju, 16. januara biti održan referendum na kojem će se građani izjašnjavati o promeni Ustava Srbije u oblasti pravosuđa.

U informaciji o referendumu koju je usvojila Republička izborna komisija, navodi se da je cilj ustavnih promena "obezbeđivanje veće nazavisnosti, efikasnosti te odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava".

Referendum je 30. novembra raspisao predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, nako što su prethodno poslanici usvojili Akt o promeni Ustava Srbije, Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava i Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava.

Kako piše u odluci o raspisivanju refrerenduma, građani će se izjasniti o referendumskom pitanju: "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?". Republička izborna komisija saopštila je da na referendumu pravo glasa ima 6.510.233 građana.

Ministarka pravde Maja Popović rekla je da je "cilj promene Ustava povećanje pravne sigurnosti građana" i da će tim promenama politika biti isključena iz izbora sudija i tužilaca,

Prema predloženim izmenama sudije više neće birati Skupština, već Visoki savet sudstva.

Visoki savet sudstva će činiti šestoro sudija koje biraju njihove kolege, četiri člana će biti iz reda istaknutih pravnika i biraće ih Skupština dvotrećinskom većinom, dok će predsednik vrhovnog suda biti član po položaju.

Tužioce će birati Visoki savet tužilaca koji ima 11 članova. Petoro članova VST biraće tužioci, četvoro Skupština na predlog odbora dvotrećinskom većinom, a vrhovni javni tužilac i ministar pravde biće članovi po pložaju.

Ustavne promene odnose se i na stalnost sudijske funkcije, i to kroz ukidanje prvog izbora sudija na tri godine. Sudijska funkcija trajaće od izbora pa dok ne navrši radni vek. Razloge prevremenog prestanka funkcije određuje isključivo Ustav, a odluku donosi Visoki savet sudstva.

Vraća se i naziv Vrhovni sud za najvišu sudsku instancu, umesto sadašnjeg naziva Vrhovni kasacioni sud.

Protivnici promene ustava ocenili su da je referendum nelegitiman, da su izmene ustava loše i da neće isključiti uticaj politike na sudstvo.

Stručnjaci su takođe upozorili da su promene u postupku izbora sudija korak u dobrom pravcu, ali da tužilaštvo ostaje u velikoj meri pod političkom kontrolom.   

Obrazlažući pred poslanicima promene Ustava, ministarka Popović je rekla i da su one predviđene akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23. o pravosuđu u pregovorima sa EU,  i da su "uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan je od prioriteta EU".

Brojne organizacije civilnog društva ocenile su, međutim, da referendum ne predstavlja izjašnjavanje o evropskim integracijama i da njegov neuspeh ne bi značio zaustavljanje evropskog puta Srbije.

Zemlje Kvinte i EU pozdravile su 14. januara održavanje referenduma o ustavnim promenama u Srbiji kao korak ka jačanju nezavisnosti pravosuđa i usklađivanju sa standardima EU. One su pozvale vladu Kosova da dozvoli Srbima na Kosovu da ostvare pravo glasanja na izborima i izbornim procesima u skladu sa ustaljenom praksom.

Francuska, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Evropska unija u zajedničkom saopštenju navode da je referendum ključni korak u jačanju nezavisnosti pravosuđa i unapređenju transparentnosti i efikasnosti institucija vladavine prava u zemlji.

Verujemo da su te reforme korak napred ka usklađivanju Srbije sa standardima EU i da će podržati proces pristupanja Srbije EU, dodaje se u saopštenju koje su objavile ambasade zemalja Kvinte i EU u Beogradu i Prištini.

Kvinta i EU, navodi se, ohrabruju sve građane Srbije da učestvuju u referendumu jer veruju da je važno da građani s pravom glasa imaju mogućnost da glasaju na izborima i referendumima i sa žaljenjem konstatuju da kosovska vlada nije dozvolila da OEBS, u skladu sa ranijom praksom, na predstojećem referendumu prikuplja glasačke listiće birača koji žive na Kosovu.

Pet zemalja i EU pozvali su vladu Kosova da dozvoli Srbima na Kosovu da ostvare pravo glasanja na izborima i izbornim procesima u skladu sa ovom ustaljenom praksom.

Kosovski premijer Aljbin Kurti ranije je saopštio da je tokom razgovora sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Borelom preneo stav da se na Kosovu ne može glasati na referendumu koji organizuje Srbija.

"U telefonskom razgovoru sa visokim predstavnikom EU Žozepom Borelom, preneo sam naš stav: Srbi na Kosovu koji imaju dvojno državljanstvo mogu da glasaju na referendumu o Srbiji putem pošte ili u Kancelariji za vezu u Prištini", napisao je Kurti 12. januara na tviteru.

On je ocenio da referendum na suverenoj teritoriji druge države nije prihvaćena praksa ni u jednoj demokratskoj zemlji.

Izvor: Beta

Foto: Beta