Tokom pandemije je u mnogim evropskim zemljama povećan broj samoubistava mladih, a napori zdravstvenih vlasti u cilju očuvanja mentalnog zdravlja često nisu dovoljni. U Srbiji je, ipak, bilo manje samoubistava nego pre pandemije.

Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević i Ministarstvo zdravlja su na početku pandemije otvorili besplatnu telefonsku liniju za psihosocijalnu podrušku u uslovima pandemije, sa posebnim linijama za pomoć mladima i trudnicama.

Godinu dana ranije otvorena je i linija za prevenciju samoubistva, a kako je za EURACTIV.rs rečeno u toj klinici nije bio povećanog broja poziva od početka pandemije.

Stručnjaci koji pružaju telefonsku podršku primili su ukupno oko 30.000 poziva.

U poslednjih 10 godina u Srbiji se beleži stalni pad broja samoubistava.

Prema poslednjim dostupnim podacima Republičke statističke kancelarije, u Srbiji je 2020. godine bilo 895 samoubistava, 46 manje nego 2019. i 314 manje nego 2010.

Među mladima takođe opada broj samoubistava, a 2020. je manji porast zabeležen u starosnoj grupi od 25 do 29 godina.

U Španiji je, međutim, samoubistvo drugi vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina.

Tokom pandemije su se u toj zemlji utrostručili problemi mentalnog zdravlja među decom, upozorio je španski ogranak organizacije Spasimo decu.

Zbog toga je španska vlada odobrila 100 miliona evra za novu stategiju očuvanja mentalnog zdravlja.

U Hrvatskoj je 2020. broj samoubistava mladih starosti od 15 do 25 godina povećan za 57% u odnosu na 2019. Najveći broj samobistava je ipak i dalje među starijom populacijom.

Tokom pandemije je broj onih koji potraže pomoć psihijatra povećan za 20%, a većina novih slučajeva su mladi.

U Bugarskoj, iako se ukupan broj ljudi koji oduzmu sebi život smanjuje od 2013, velika većina njih su tinejdžeri.

Svake godine samobustvo izvrši oko 500 ljudi, a 70% njih su mladi. Uprkos tome, ne postoji državni program za sprečavanje samoubistva.

U Poljskoj se takođe beleži porast samoubistava dece i adolescenata, a tokom pandemije su povećani i zahtevi za psihijatrijskom pomoći. Iako je psihijatrijska pomoć besplatna, u praksi postoje duge liste čekanja, a privatno lečenje je za mnoge nepristupačno.

Sličan problem je i u Italiji, čija je vlada nedavno odbila predlog da izmeni budžet uvođenjem "psihološkog bonusa" za pomoć ljudima.

Prma izveštaju rimske pedijatrijske bolnice, broj hospitalizacija mladih starosti od 15 do 24 godine zbog pokušaja samoubistva i samopovređivanja se udvostručio tokom pandemije.

Na drugoj strani, u Sloveniji, Slovačkoj, Češkoj, Finskoj, broj samoubstava se smanjuje, a vlade su preduzele napore na očuvanju mentalnoh zdravlja, uključujući telefonske linije, medijske kampanje i vebinare.

Izvor: EURACTIV network

Foto: Pixabay.com