Srbija je po indeksu percepcije korupcije na 96. mestu od 180 zemalja i teritorija, sa 38 od mogućih 100 poena. To je druga godina zaredom da Srbija ima isti broj poena, ali je 2021. godine bila na 94. mestu.

Srbija nije zabeležila napredak i sa 38 poena ostaje na svom najnižem rezultatu od 2012. od kada su podaci uporedivi, pokazao je Globalni indeks percepcije korupcije 2021 koji je 25. januara objavila organizacija Transparensi internešenal (TI).

Sa tim skorom Srbija treću godinu zaredom zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste i ima čak pet poena manje od svetskog proseka koji iznosi 43.

Srbija 96. mesto deli sa još pet zemalja - Argentinom, Brazilom, Indonezijom, Lesotom, i Turskom. Srbija i druge zemlje sa Zapadnog Balkana svrstani su u region istočne Evrope i centralne Azije.

TI u izveštaju, pozivajući se na organizaciju Fridom haus, navodi da se Srbija više ne smatra demokratijom već hibridnim režimom i da njenu vladu prati "loš glas zbog jakog uticanja na medije, uznemiravanja nezavisnih kritičara i održavanja nefer izbora".

Prema oceni TI, odsustvo transparetnosti u vezi sa glavnim stranim investicijama izaziva opštu zabrinutost, što je pokazao i nedavni talas protesta zbog spornog projekta eksploatacije litijuma.

Ti protesti koji su zahvatili celu zemlju primorali su predsednika i njegovu vladajuću Srpsku naprednu stranku da izmene zakon o referendumu i povuku iz procedure zakon koji je trebalo da olakša državnu eksproprijaciju zemlju.

Ukazuje se da je širom Zapadnog Balkana i u Turskoj, koncentracija vlasti u rukama autokratskih vođa i njihovih partija podrivala sudsku nezavisnost što služi očuvanju zarobljene države.

Navodi se da su širom regiona istočne Evrope i centralne Azije autoritarne vlade špijunirale, zastrašivale i napadale aktiviste, novinare, opozicione vođe i obične građane.

Samo tri zemlje u regionu imaju više poena od globalnog proseka od 43, a to su Gruzija na 45. mestu, Jermenija na 58. i Crna Gora na 64. mestu.

Tri najlošije rangirane zemlje istočne Evrope i Centralne Azije su Kirgistan na 144, Tadžikistan na 150. i Turkmenistan na 169. mestu.

Vlade regiona, navodi se, koristile su kovid-19 kao povod da dodatno suzbiju kritične glasove, usvajale su restriktivne zakone, gušile slobodu govora i pristup informacijama i podrivale nezavisno sudstvo.

Od ostalij zemalja Zapadnog Balkana, Severna Makedonija i Kosovo su na 87. mestu, a Bosna i Hercegovina i Albanija na 110.

Slovenija je na 41. mestu sa, a Hrvatska na 63. mestu.

Prvo mesto, sa skorom od 88 dele Danska, Finska i Novi Zeland. Među prvih deset još su i Norveška, Singapur, Švedska, Švajcarska, Holandija, Luksemburg i Nemačka.

Na samom dnu tabele je Južni Sudan. a slede Sirija, Somalija, Venecuela, Jemen i Severna Koreja.

Izvršna direktorka Transparentnosti Srbija Bojana Medenica rekla je da se Srbija i dalje smatra zemljom u kojoj je indeks percepcije korupcije "izrazito visok".

"Srbija čitavu deceniju stagnira na ovoj listi. Sa indeksom 38, ona je pet poena ispod svetskog proseka i 19 poena ispod proseka Evrope a čak 26 poena ispod proseka indeksa percepcije korupcije u EU, kojoj težimo", kazala je Medenica.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić ocenio je da su ključni uzroci visokog stepena percepcije korupcije u Srbiji odsustvo političke volje da se primene zakoni i, kako je rekao, "vrlo jasno" pokazivanje političke volje da se zakoni ne primene kada je reč o borbi protiv korupcije.

Dodao je da primeri političke volje da se zakoni ne primene postoje kod zaključivanja najunosnijih ugovora o infrastrukturnim radovima u Srbiji. "Tu je pronađen modus prema kom se može izbeći konkurencija u javnim nabavkama ali opet imamo suštinski veoma ozbiljno narušavanje vladavine prava koje podriva svaki ozbiljan napor za borbu protiv korupcije", kazao je Nenadić.

Govoreći o represivnoj strani borbe protiv korupcije, Nenadić je ocenio da je 2021. bila "još jedna godina" u kojoj javno tužilaštvo nije bilo dovoljno aktivno da ispita sve sumnje u moguću korupciju.

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Radmila Vasić ocenila je da je jedan od uzroka lošeg rezultata Srbije na indeksu percepcije korupcije pandemija korona virusa, koja je, prema njenim rečima, poslužila kao zaklon i izgovor vlastima za nelegalno postupanje u mnogim sferama života.

Vasić je dodala da je drugi razlog visokog stepena percepcije korupcije u Srbiji slabost institucija jer one ne funkcionišu kako je normativno utvrđeno.

Izvor: Beta

Foto: Transparency International