Učesnici sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija potvrdili su 25. januara u Briselu privrženost evropskoj perspektivi Srbije i ponovili da su napredak u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Kosovom i dalje od ključnog značaja i određuju brzinu pristupnih pregovora Srbije i EU.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel i komesar za proširenje Oliver Varheji su na sastanku razmotrili progres Srbije na putu u EU i prioritete za dalje aktivnosti u okviru Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.

U zajedničkom saopštenju posle sastanka oni su pozdravili otvaranje klastera četiri u novembru prošle godine, kao i ambicije Srbije da napreduje u sprovođenju reformi i tako otvori nove klastere u pregovorima sa EU.

"Učesnici su se, konstatujući najnoviji napredak u oblasti vladavine prava, saglasili o potrebi da Srbija nastavi i produbi reforme u toj oblasti, a u prvom redu u ključnim oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda medija i domaće procesuiranje ratnih zločina", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su se sagovornici saglasili i o "suštinskoj važnosti pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija i jačanja ukupnog poverenja u izborne procese za demokratiju i vladavinu prava".

Navodi se da je na sastanku pozdravljeno održavanje referenduma o ustavnim promenama kao "važan korak u ustavnoj reformi sa ciljem da se osnaži nezavisnost pravosuđa", kao i da promena konkretnih zakona koji su deo reforme treba da bude "u skladu sa odredbama Ustava, mišljenjem Venecijanske komisije i evropskim standardima".        

Na sastanku je, kako se navodi, postignuta saglasnost o potrebi da se Srbija konstruktivno angažuje u dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, "u dobroj veri i duhu kompromisa, kako bi se postigao sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU".

"Taj sporazum treba da reši sva glavna otvorena pitanja, doprinese regionalnoj stabilnosti i od ključnog je značaja za napredak obe strane na njihovom evropskom putu. Učesnici su izrazili snažnu nadu da će svi prethodni sporazumi biti u potpunosti poštovani i sprovedeni", piše u saopštenju.

Učesnici sastanka pozdravili su i "aktivno učešće i značajan doprinos" Srbije zajedničkim bezbednosnim i odbrambenim vojnim misijama i operacijama, njene pripreme da doprinese i civilnim misijama i "participaciju Srbije u rasporedu borbenih grupa EU".

Uz ocenu da je u 2021. godini povećana harmonizacija Srbije sa relevantnim deklaracijama visokog predstavnika i Saveta EU, u razgovoru je naglašena potreba da Srbija uloži napore kako bi se još više "na održiv i vidljiv način"  uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Na sastanku je podvučena i "potreba suštinske regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa", kao i "prevazilaženja nasleđa prošlosti, jačanja poverenja i tolerancije u regionu i izbegavanja akcija i izjava koje su uperene protiv tog cilja".

Zvaničnici su naglasili i značaj Zelene agende za Zapadni Balkan i izrazili nadu da će Srbija razviti "ambiciozan nacionalni energetski i klimatski plan", navodeći da je EU spremna da u tome pomogne.

Na sastanku je pozdravljeno i jedinstveno regionalno tržište koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli na samitu u Sofiji u novembru 2020. godine i ukazano da će potpuno inkluzivna regionalna saradnja u skladu sa akcionim planom za to tržište, biti presudna za korišćenje svih potencijala regiona i investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

Brnabić: Srbija će nastaviti rad na reformama

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je posle sastanka u Briselu da će Srbija bez pauze nastaviti rad na reformama u oblasti vladavine prava, i ocenila da zemlja nikada nije išla toliko velikom brzinom ka Evropskoj uniji kao sada.

Na zajedničkoj konferenciji sa šefom evropske diplomatije Žozepom Borelom i evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem., Brnabić je navela da će Srbija raditi na tome da u junu bude otvoren klaster tri u pristupnim pregovorima i na pripremi još jednog klastera za otvaranje do kraja 2022. godine.

"Vladavina prava, reforma javna uprava, ekonomske reforme i zelena agenda, te četiri oblasti ostaju naši ključni prioriteti u evropskim integracijama", dodala je.

Žozep Borel je na istoj konferencij iza novinare rekao da u Evropi nema mesta za glorifikaciju ratnih zločina, kao i da će stanje vladavine prava u Srbiji i normalizacija sa Kosovom određivati tempo pristupnih pregovora.

Borel je naglasio da je ovo dobar "momentum" jer je u decembru otvoren jedan klaster, a građani su na referendumu podržali promene Ustava, te da je važno održati ga. "Reforme su potrebne, ne kako bismo se zadovoljili mi u Briselu, već da bi se unapredio život u Srbiji", ponovio je.

Pozdravio je bolje usaglašavanje Srbije sa spoljnom politikom EU i spremnost da nastavi dijalog sa Prištinom.

"Napredak u oblasti vladavine prava i osnovnih prava i normalizacija sa Kosovom odlučiće tempo pristupnih pregovora", rekao je Borel.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je posle razgovora sa premijerkom Brnabič ocenio da je Srbija načinila progres u oblasti vladavine prava kroz ustavne promene.

"To je takođe i jak signal srpske javnosti u svetlu posvećenosti evropskom putu", dodao je evropski komesar.

Najavio je i angažovanje na otvaranju klastera tri - Konkurentnost i inkluzivni rast. "Jasno je sa naše strane da želimo da održimo visok nivo angažovanosti", rekao je Varheji.

izjavio je da je važno da izbori u Srbiji 3. aprila budu slobodni, fer i inkluzivni.

Izbor: Beta

Foto: Beta