Srbija će u 2022. godini dobiti novi sistem za merenje radioaktivnosti, što predstavlja unapređenje takvog sistema iz 2007. godine, sa mnogo većim brojem mernih stanica. Nove merne stanice treba da budu postavljene na celoj teritoriji Srbije do kraja 2023. godine.

Rukovodilac Odseka za monitoring, kontrolu i vanredne situacije u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (Srbatom) Vedrana Vuletić izjavila je 8. februara da će merne stanice pod nadzorom biti postavljene na 32 lokacije, od kojih i jedna za merenje radioktivnosti u vodi, na ulasku Dunava u Srbiju iz Mađarske.

"Imamo planirane lokacije, ali tačne lokacije biće dogovorene sa lokalnim samoupravama. Nema razloga za brigu, to su stanice za merenje radioaktivnosti, one samo po sebi ne zrače. Pokazuju da li je zračenje uvećano ili ne, kao i koji su radionukleidi prisutni", kazala je Vuletić za Radio-televiziju Srbije.

Prema njenim rečima, postavljanje svih tih stanica za merenje radioaktivnosti bi trebalo da se završi naredne godine.

"Skoro sve države u Evropi imaju takve stanice. Nemačka ima nekoliko hiljada takvih stanica, Austrija nekoliko stotina. Svi su se opremili ovakvim mernim stanicama da ne bi moglo da dođe do sakrivanja informacija", rekla je Vuletić i dodala da je to projekat koji se u Srbiji realizuje uz pomoć Evropske komisije.

Direktorat Srbatom je prethodno saopštio da od 2021. godine učestvuje u međunarodnom projektu Evropske komisije, za unapređenje sistema za rano upozoravanje na nuklearni ili radiološki akcident.

Projektom je planirana nabavka i instalacija 33 merne stanice koje će biti raspoređene tako da poboljšaju pokrivenost cele teritorije Srbije, u skladu sa postojećim rizicima.

"Imajući u vidu da zemlje u susedstvu poseduju aktivne nuklearne elektrane, kao i da je planirana i izgradnja novih nuklearnih reaktora u Mađarskoj, instalacijom novog sistema biće unapređen i sistem obaveštavanja o nuklearnom ili radiološkom akcidentu. Ovo će poboljšati mehanizam za pravovremeno donošenje odgovarajućih mera za zaštitu stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja", naveo je Direktorat.

Postojeći sistem za rano upozoravanje na nuklearni ili radiološki akcident u nadležnosti Direktorata, uspostavljen je 2007. godine i čini ga mreža od devet mernih stanica. Nakon instalacije novog sistema za rano upozoravanje na nuklearni ili radiološki akcident, Srbija će imati pokrivenu teritoriju zemlje najmodernijom opremom ovog tipa.

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije obnovio je u decembru 2021. sa Evropskom komisijom sporazum o slanju podataka u Evropsku platformu za razmenu radioloških podataka (European Radiological Data Exchange Platform – EURDEP).

EURDEP se sastoji od mehanizma za razmenu podataka i veb stranice za prezentaciju podataka radiološkog monitoringa, koje 39 zemalja učesnica kontinuirano razmenjuje, u skoro realnom vremenu. Ove zemlje su u obavezi da rutinske podatke, iz svojih nacionalnih mreža radiološkog monitoringa, učine dostupnim svakog dana.

Zemlje učesnice potpisuju administrativni sporazum o slanju podataka u EURDEP,  kako bi se osigurale, da će se isporuka podataka nastaviti i u vanrednim situacijama. Platformu EURDEP razvija i održava Zajednički istraživački centar Evropske komisije.

Prema Zakonu o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, Srbatom između ostalog, prati nivo radioaktivnosti, njegove promene, procenjuje njegov uticaj na stanovništvo i životnu sredinu i daje uputstva o primeni odgovarajućih mera.

Izvor: Beta, Srbatom

Foto: Srbatom