Izbori u Srbiji pokazali su koliko snažno Srpska napredna stranka drži u ruci državne institucije i kako se pretvorila u dobro podmazanu partijsku mašineriju, piše austrijski Standard.

"Ekstremna količina moći koju ima (predsednik Aleksandar) Vučić ponovo je demonstrirana na dan izbora, kada je šef države, a ne izborna komisija koja se povukla, objavio rezultate glasanja", piše dnevnik.   

Standard konstatuje da posle ovih izbora ne treba računati sa promenom politike na republičkom nivou. Prenosi i da će "u parlament sada ući i tri ekstremno desne stranke (Nada, Dveri i Zavetnici), sa ukupno 35 poslanika", a da "Zeleni iz pokreta Moramo sa svojih 12 poslanika u odnosu na to deluju prilično slabašno".

Ukazuje međutim, da je "u ponedeljak još bio neizvestan ishod izbora u Beogradu, gde je opozicija bolje prošla", ali da bi "progresivne snage morale da koaliraju sa ekstremno desnim malim partijama, poput Zavetnika, da bi slomili većinu SNS-a i postavili gradonačelnika".

"Za birače levice, zelenih ili liberala to bi bilo ravno izdaji", smatra Standard.    

List prenosi i da su posmatrači iz nevladine organizacije CRTA ukazali na brojne krupne nepravilnosti na izborima, a da su čak bili svedoci kupovine glasova, ali da su se "nadležne institucije, koje inače treba da garantuju fer izbore, držale po strani".

Nemački dnevnik Tagesšpigel pod naslovom "nazadovanje umesto napretka u Srbiji", piše da je u Srbiji kretanje ka demokratiji zastalo, a da se Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića u ovom trenutku pre pokazuje kao regresivna, nego progresivna stranka.  

"Gledajući jednim okom na obećanu Evropsku uniju, finansijske prednosti i slobode, Srbija je u UN osudila agresiju Rusije. Gledajući drugim okom Kremlj, ona ne želi daučestvuje u sankcijama protiv Rusije. Udžbenici i dalje šire nacionalističku propagandu, srpskim seperatistima u susednoj Bosni niko ne govori dosta, a potrebe za reformama su ogromne", piše dnevnik.

Tagesšpigel ocenjuje da Brisel mora biti daleko odlučniji i da primer Mađarske pokazuje članstvo u EU samo po sebi nipošto ne smiruje nacionalističke snage. "Štaviše, neonacionalisti koriste slabno kontrolisan novac koji teče iz EU da bi ojačali svoju moć", piše list.

"Vladavina prava je centralni kriterijum za prijem u moćni mirovni projekat EU. Ko želi da pristupi tom klubu, šalje signal nade. Ali klub mora prvo da stavi jasno do znanja da nije samo praktičan bankomat, nego demokratska institucija sa najvišim zahtevima", piše list.

I dnevnik Handelsblat ocenjuje da to što će Aleksandar Vučić biti na vlasti još pet godina za EU predstavlja problem, "pošto on stalno traži blizinu autoritarnih vlastodržaca i desnih populista.

Nemački dnevnik piše da je Vučić "blizak Rusiji i Kini, a i da rado stvara raspoloženje protiv EU, iako se zvanično deklariše  proevropski".

"Kritičari Vučiću prebacuju autoritarni stil vladavine. Kažu da srpski predsednik podriva slobodu medija, kontroliše u kom obimu se o njemu izveštava. Opozicione partije nemaju pristup televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Usto se ni ne trudi da popravi manjakavu vladavinu prava u svojoj zemlji", piše dnevnik, dodajući da je to "posebna zanimljivost jer je Srbija kandidat za članstvo u EU".

Uz konstataciju da evropska integracija Srbije već godinama ne napreduje zato što su izostale ključne reforme, Handelsblat prenosi reči neimenovag stručnjaka za proširenje EU, da "svi u Briselu znaju da Srbija ovako ne može da postane članica EU, ali da to niko javno ne govori".

Handelsblat zaključuje da jedan mali tračak nade za Evropljane predstavlja to što je sad na izborima ipak u parlament ušla prava opozicija, pošto je posle bojkota opozicije na prošlim izborima "srpski predsednik koristio parlament samo kao instituciju za klimanje glavom".

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta