Evropski trend smanjenja ukupnog broja zatvorenika potvrđen je i u Srbiji, ali je ona po broju zatvorenika na 100.000 stanovnika i dalje iznad evropskog proseka, pokazala je godišnja statistika Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima za 2021. godinu.

Smanjenju broja zatvorenika u Evropi doprinela je pandemija kovid-19, zbog manjeg broja određenih vrsta krivičnih dela u uslovima ograničenja kretanja tokom pandemije, zbog usporavanja pravosudnih sistema, kao i šema oslobađanja koje se u nekim zemljama koriste za sprečavanje ili smanjenje širenja infekcije, saopštio je Savet Evrope.

Kako se navodi u novom izveštaju SPACE, prema podacima od 31. januara 2021, zemlje sa najbrojnijom zatvorskom populacijom bile su Rusija sa 478.714 zatvorenika, Turska - 272.115 i Velika Britanija - 87.035.
U Srbiji je ukupan broj zatvorenika opao sa 11.077 na 10.540, ali je zabeležen blagi porast stope zatvaranja (broj zatvorenika na 100.000 stanovnika) od 1,5%, u odnosu na 2020.

Sa 153 zatvorenika na 100.000 stanovnika Srbija je iznad evropskog proseka od 102 zatvorenika na 100.000 stanovnika, pokazao je godišnji izveštaj SE.

Zemlje sa najvećom stopom zatvaranja su Rusija (328 zatvorenika na 100.000 stanovnika), Turska (325) i Gruzija (232), navodi se u izveštaju.

Više zemalja, pokazuje izveštaj, beleži pad stope zatvaranja u odnosu na prethodnu godinu, a taj trend najizraženiji je na Kipru (28,3%), u Crnoj Gori (24,4%) i  u  Sloveniji (22,1%).

U poređenju sa prethodnom godinom, izveštaj konstatuje smanjenje popunjenosti zatvorskih kapaciteta na nivou Evrope za 5,3% od 31. januara 2020. do 31. januara 2021. (sa 90,2 na 85,4 zatvorenika na 100 raspoloživih mesta).

U Srbiji je popunjenost zatvora iznosila 93,9 zatvorenika na 100 slobodnih mesta što je značajno smanjenje u poređenju sa 107,3 ​​u 2020. godini, kada su zatvori u Srbiji bili pretrpani.

Na nivou Evrope, 21,7% ukupne zatvorske populacije činili su pritvorenici. Procentualno najviše pritovrenika, prema podacima od 31. januara 2021, bilo je u zatvorima u Albaniji, Jermeniji, Švajcarskoj, a iznad evropskog proseka su i Crna Gora, Hrvatska i Slovenija.

Sa 18,6% pritvorenika u zatvorima Srbija je ispod evropskog proseka.

Prema podacima iz novog godišnjeg izveštaja, u celoj Evropi 4,7% zatvorske populacije su bile žene. Procentualno najviše žena u zatvorima imaju Letonija, Češka i Rusija, a Srbija je sa 4,3% žena među zatvorenicima veoma blizu evropskog proseka.

Procenat stranaca među zatvorenicima u Srbiji je 3,7 dok na nivou Evrope stranci čine 15,3% zatvorenika. U Luksemburgu 73 zatvorenika su stranci, u Švajcarskoj 71%, Grčkoj 60 a u Austriji 50%.

Kada je reč o stopi samoubistava u evropskim zatvorima, ona je u 2020. bila 5,7 na 10.000 zatvorenika. Za Srbiju je stopa samoubistava bila 7,6 na 10.000 zatvorenika.

Prosečna dnevna potrošnja na zatvorenike u Evropi 2020. iznosila je 77 evra. Za Srbiju je ovaj pokazatelj iznosio 28,27 evra po zatvoreniku dnevno, što je znatno ispod evropskog nivoa. Ukupan budžet za zatvore u Srbiji u 2020. bio je nešto više od 104 miliona evra, pokazao je novi izveštaj SPACE.

Ministarstvo pravde: KPU u Srbiji godinama svrstane u evropske bezbedne zatvore

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je 6. aprila da je Srbija, prema novom izveštaju SE, u potpunosti rešila pitanje smeštajnih kapaciteta u kazneno-popravnim ustanovama i nije više među zemljama koje imaju problem preopterećenosti.

Direktor Uprave tog ministarstva za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević je u saopštenju ocenio da je Srbija, zahvaljujući velikim investicionim radovima od 2012, kad je bila na samom dnu liste SE, do 2020. rešila to važno pitanje.

"Izveštaj pokazuje da je Srbija postigla 'zlatni standard' i rešila pitanje koje opterećuje zatvorske uprave mnogo bogatijih država u Evropi koje godinama imaju veću naseljenost u zatvorima od Srbije, poput Francuske, Belgije, Italije, Mađarske, Rumunije, Kipra, Grčke", ukazao je Carević.

On je rekao da je posebna pažnja poklonjena smeštaju osetljivih kategorija, poput maloletnika i osuđenica.

Naveo je da su u proteklom periodu izgrađeni moderni paviljoni u kazneno popravno zavodu (KZP) za maloletnike u Valjevu, Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu i KPZ za žene u Požarevcu.

"U svim ustanovama smo od 2012. imali velike projekte tako da je danas Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu, posle 40 godina neulaganja, u potpunosti renovirana i poseduje moderne aparate za dijagnostiku i lečenje osuđenika", naveo je on.

Dodao je da će Okružni zatvor u Beogradu od juna imati 11 renoviranih od ukupno 12 blokova.

U 2020. u KPZ Sremska Mitrovica izgrađen je moderan paviljon za 320 lica, dok je KPZ Požarevac (Zabela) dobio u protekle tri godine paviljone za smeštaj 660 lica, a u planu je da se ove godine počne sa izgradnjom još dva objekta za 432 osuđenika, naveo je on.

U saopštenju je ukazano "da je u izveštaju SE za 2020. navedeno i da se nije desilo nijedno bekstvo iz zatvora, tako da se kazneno-popravne ustanove u Srbiji godinama unazad svrstavaju u evropske bezbedne zatvore".


Izvor: Beta

Foto: Beta