Lubomir Mitov, vodeći ekonomista Grupe Unikredit (UniCredit) za Centralnu i Istočnu Evropu (CIE)

Za region CIE, koji uključuje Srbiju, u Unikreditu prognoziraju ekonomski rast od oko 3% za ovu i sledeću godinu. Među izazovima za rast biće početak procesa izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, ali i eventualno širenje protekcionizma nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD. Ekonomista Unikredita takođe ocenjuje da većina poteškoća koje Rusija ima dolazi od njenih unutrašnjih problema.

 

Razgovarala: Julija Simić

 

Koliki ekonomski rast očekujete u zemljama CIE?

 

Očekujemo da rast u regionu CIE u 2017. bude snažniji nego 2016, posebno u članicama EU, zbog dostupnosti EU fondova. Takođe, s obzirom na to da se očekuje znatno više investicija, gotovo sve zemlje će zabeležiti i veću stopu rasta nego u 2016. i ona će biti oko 3%.

 

Gledajući pojedinačno u regionu CIE, najjači rast očekujemo u Bugarskoj, od 3,5 do 3,6%, u Srbiji - oko 3%, Hrvatskoj 2,7%. Dakle, sve zemlje će zabeležiti sličnu stopu rasta.

 

Kako će globalni izazovi, poput Donalda Trampa na čelu SAD, delovati na ekonomije CIE?

 

Tramp ne predstavlja veliku pretnju za ekonomije jugoistočne Evrope, budući da je nivo trgovinske razmene sa SAD relativno mali. Takođe, investicije iz SAD su relativno male, te stoga nema mnogo da se izgubi.

 

Jedina zemlja koja bi mogla biti u problemu, ali koja se ipak nalazi izvan ovog regiona, jeste Turska. Ovo bi moglo da se desi ukoliko dođe do širenja protekcionizma, u šta ne verujem. Međutim, ako ipak dođe do toga, suočićemo se sa usporavanjem trgovine na globalnom nivou i onda će i region trpeti zbog veza sa zemljama zone evra.

 

Zapravo, iako nismo izloženi SAD-u, Nemačka i zona evra jesu, jer izvoze u SAD. U tom slučaju će trpeti i tržišta u razvoju, posebno Kina koja je najveće tržište za Nemačku, kao i svi koji proizvode delove za nemačke automobile. Ipak, to još ne vidimo kao veliki problem.

 

A kako stoji stvar sa evropskim izazovom - Bregzitom, odnosno početkom procesa izlaska Britanije iz EU?

 

Bregzit bi mogao da predstavlja mnogo veću opasnost (od Trampa) za region, ali ne u ovoj fazi. Očekujemo da Britanija uđe u neku vrstu tehničke recesije u 2017, što će imati uticaja na Evropu, budući da očekujemo da se rast BDP uspori za 0,6 procentnih poena.

 

Najveći uticaj Bregzita će se osetiti u manjim ekonomijama, poput Mađarske, Češke, Slovačke, zbog njihove izloženosti kroz autoindustriju, ali i u Bugarskoj, Srbiji i Hrvatskoj zbog velike izloženosti kroz trgovinu.

 

Trenutna očekivanja su da se to neće desiti odmah, nego u nekom trenutku kasnije. U kojoj meri će Bregzit indirektno uticati na region CIE teško je reći ali očekuje se da Britanija ima nešto manji rast u narednih pet do sedam godina nego što bi imala da je ostala u EU. Uticaj toga na region CIE u toku istog perioda biće mali. U svakom slučaju, ovo se neće desiti ođednom, već će ići sukcesivno, tako da neće biti mnogo bolno.

 

Bankarski sektor Italije ima problema. Da li postoji mogućnost da se situacija pogorša i kako bi to uticalo na ekonomije Italije, zone evra i CIE?

 

Ono što danas vidimo u italijanskom bankarskom sektoru je zapravo problem nasleđa iz krize koja se desila 2008/2009. Ukoliko pogledamo čitavu Evropu, tokom krize većina evropskih banaka je dobila pomoć od svojih vlada za dokapitalizaciju. Nemačka je, na primer,  dala 15% svog BDP-a kao pomoć bankarskom sektoru. To je tada dozvoljavala Evropska komisija. Ali Italija to tada nije uradila. Sada to nije ni dozvoljeno, tako da italijanske banke ne mogu da se dogovore sa vladom, pa je neophodno da pronađu drugi način. Ovo je naročito važno kada govorimo o banci Monte dei Paski di Sijena koja je izuzetno značajna za italijanski bankarski sistem.

 

Koje ekonomije CIE najviše pogađaju sankcije EU Rusiji?

 

U ovom trenutku nijedna zemlja iz regiona CIE nije posebno ugrožena, osim zemalja u kojima Rusija ima veliki udeo u trgovini. Ovo je slučaj recimo sa Poljskom, koja je značajan poljoprivredni izvoznik u Rusiju, ali i Mađarskom i Bugarskom, mada u mnogo manjoj meri.

 

Udeo Rusije u trgovini u zemljama CIE nije veći od 6%, a ruski uvoz je pao za 40% zbog njenih unutrašnjih problema, devalvacije i smanjenja prihoda.

 

Stoga smatram da su sve priče u vezi sa tim da evropske sankcije Rusiji imaju veliki uticaj malo precenjene, jer većina poteškoća koje Rusija ima dolazi od unutrašnjih problema.



Foto: Unikredit