Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Generalna sekretarka EPuS ocenila je da je važno da proces pridruživanja Srbije EU teče, iako tempo nije zadovoljavajuć, dodajući da Srbiji tek predstoji ozbiljan posao na zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Ona je rekla i da nije veliko iznenađenje što su otvorena samo dva poglavlja, s obzirom na brojne teme koje su na dnevnom redu u EU. Grubješić je kazala i da nije za zamrznuti konflikt sa Kosovom jer se na taj način zamrzavaju i evrointegracije Srbije.

 

Srbija je upravo otvorila još dva poglavlja u pregovorima sa EU. Da li je to dobar tempo, zašto ne idemo brže?

 

Na ovoj međuvladinoj konferenciji (25. juna) otvorena su dva poglavlja, 13 (ribarstvo) i 33 (finansijska i budžetska pitanja), bez obzira na činjenicu što je Srbija bila spremna za pet i što je pet pregovaračkih pozicija poslato u Brisel.

 

Optimisti će reći dobro je, proces teče, naravno važan deo je otvaranje, s tim se delimično slažem. Ipak, činjenica da otvaramo dva po dva poglavlja ne može da bude izvor zadovoljstva ovde u Srbiji.

 

Proces bi trebalo da ide mnogo brže, možemo da pogledmao samo primer Crne Gore kojoj je ostalo još dva poglavlja (8 - politika konkurencije i 27 životna sredina) pa da sva otvori.

 

Naravno, mi pregovaramo po novim, striktnijim pravilima koja mogu da ubrzaju ili da uspore proces otvaranja poglavlja.

 

To u našem slučaju znači da dva poglavlja, 35 (ostalo ali u slučaju Srbije normalizacija odnosa sa Prištinom) i 23 (pravosuđe i osnova prava), imaju suspenzivno pravo, odnosno ukoliko se proceni da nema napretka u jednom od ta dva ili u oba, onda se ne dozvoli otvaranje nekih poglavlja ili nam se ovako puste samo dva.

 

Mnogo važnije od samog otvaranja i broja otrvorenih poglavlja jeste ono što dolazi posle, a to je zatvaranje.

 

Znači ova dinamika ne može da bude zadovoljvajuća jer ćemo ovom dinamikom tek na kraju 2023. uspeti da otvorimo sva poglavlja a teži deo posla je zatvaranje koje dolazi kasnije.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/66875.flv

 

Međutim, ne treba da budemo iznenađeni što su samo dva poglavlja otvorena, uzimajući u obzir situaciju u samoj EU, teme koje su na dnevnom redu, ono što zaokuplja njihovu pažnju.

 

Važno je da proces pridruživanja teče makar i ovom dinamikom, da se održava u životu.

 

Šta će za region značiti ako se Makedoniji i Albaniji, uprkos preporuci Evropske komisije, ne odobri početak pregovora sa EU?

 

Za sada postoje indicije da tri zemlje - Francuska, Holandija i Danska, ne žele da daju zeleno svetlo za početak pregovora Makedonije i Albanije sa EU. Pravu informaciju ćemo dobiti na samitu EU 28-29. juna.

 

Ali, ukoliko se to ne desi, to bi bila loša poruka za region i za čitav proces pridruživanja i pristupanja zato što su i Makedonija i Albanija učinile sve što se od njih tražilo.

 

Albanija je sprovela jednu, kako svi kažu, odgovornu i dobru reformu pravosuđa.

 

Makedonija je nakon 27 godina uspela da reši pitanje imena sa Grčkom koja je tu zemlju blokirala u procesu pristupanja. Inače, Makedonija je kandidat za EU još od 2005.

 

Njihovo zaustavljanje u ovom procesu bilo bi jako loše.

 

EU je podeljena po pitanju migranata. Da li će se naći rešenje, da li je rešenje kojim će svi biti zadovoljni uopšte moguće ? Gde su tu Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana?

 

Svedoci smo da na neformalnom samitu 16 članica EU (24. juna) nije postignuta saglasnost. Neke članice nisu ni prisustvovale - kažu da Višegradsku grupu nisu ni pozvali a njene članice kažu da su ga bojkotvale.

 

Paradoks je da je ove godine samo 40.000 migranata ušlo u EU, da je to mali procenat u odnosu na krizu 2015. ali da sada EU zbog migranata doživljava veliku političku krizu i to je glavna tema i ovog neformalnog i samita koji će se održati 28-29. juna.

 

Pokušava se da se nađe evropsko rešenje koje bi zadovoljilo sve članice. Očigledno je da to neće moći da se desi, da se nađe jedinstveno rešenje koje je EU preko potrebno.

 

Pojavljaju se neki predlozi zaključaka koji kažu da bi trebalo da se otvore kampovi za prihvat migranata u Severnoj Africi i na Balkanu. Međutim, to pitanje ima svoje pravne i praktične probleme a to je koje su to zemlje, da li će one pristati i pod kojim uslovima.

 

Što se tiče Zapadnog Balkana, problem migranata s kojim Evropa ne može da se nosi ne treba prebacivati na druge jer Zapadni Balkan nije deo problema. Zapadni Balkan može samo da bude deo rešenja a rešenje nije da se na Balkanu prave sabirni centri.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/66877.flv

 

Za razliku od nekih članica EU, Zapadni Balkan je pokazao ljudsko i humano lice tokom migrantske krize.

 

Ono što je neophodno i pravac u kojem će se se najverovatnije ići jeste promena politike azila i Dablinskih pravila i u svetlu toga će se tragati za rešenjem. Teško je očekivati da se sada donese zajednička odluka s kojom bi se svi složili i da to bude univerzalno evropsko rešenje.

 

Kako komentarišete nastavak dijaloga Beograda i Prištine? Kakvo je vaše mišljenje o zamrznutom konfliktu za koji se neki zalažu?

 

Svedoci smo da se dijalog Beograda i Prištine obnovio i da će se nastaviti, što je dobra vest.

 

Cilj dijaloga treba da bude rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane, koje će biti pravično, pravedno, dugotrajno i održivo jer bez održivog rešenja između Beograda i Prištine ne možemo da računamo da ćemo brže ići prma EU, to je svima jasno.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/66878.flv

 

Ono što neki zagovaraju, a što se kolokvijalno naziva zamrznuti konflkt, jeste situacija u kojoj bismo zamrzli i sve ostale aktivnosti.

 

Zamrznuti konflikt značio bi zamrznute evropske integracije, što za sobom vuče čitav niz posledica.

 

Tako da možemo da se nadamo i da očekujemo da će iz dijaloga proisteći dogovor i sporazum o sveobuhvatnom rešenju o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Prevedeno na srpski, to znači istorijski dogovor srpskog u albanskog naroda o zajedničkoj budućnosti.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto/Video: Beta