O evrointegracijama Srbije u 2019. i očekivanjima za 2020, najavljenoj reformi procesa proširenja, kao i očekivanjima od samita EU-Zapadni Balkan koji će biti održan za vreme hrvatskog predsedavanja EU, u maju u Zagrebu, govori Strahinja Subotić, istraživač u Centru za evropske politike (CEP).

  • Kako ocenjujete evrointegracije Srbije u 2019?

Ukoliko se stepen uspešnosti evropskih integracija Srbije meri na osnovu broja otvorenih i zatvorenih poglavlja, onda ne možemo biti zadovoljni ukupnim rezultatom Srbije u 2019. godini, s obzirom da su otvorena samo dva poglavlja, dok ni jedno nije zatvoreno. Imajući u vidu da je Srbija tokom prethodnih godina otvarala u proseku četiri poglavlja godišnje (dva po semestru), broj otvorenih poglavlja 2019. godine predstavlja političku poruku država članica EU kojom se upozorava na nezadovoljavaći nivo posvećenosti sveobuhvatnom procesu reformi, pogotovo u okviru poglavlja 23 i 24. Ovo potvrđuje i skorašnji "non-paper" kojim se ukazuje na zabrinjavajuće stanje u oblasti vladavine prava. Uz to, poslednji Izveštaj o sprovođenju nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) ukazuje na poražavajuću činjenicu da je Vlada bila na nivou uspešnosti od samo 16% kada je u pitanju treće tromesečje 2019. godine, dok je NPAA u celini, od marta 2018. godine ispunjen 49%. Stoga, svaki pokušaj da se 2019. godina okarakteriše kao uspeh za Srbiju nema utemeljenje u realnosti.

  • Šta očekujete u 2020?

    S obzirom da 2020. godina predstavlja početak novog institucionalnog ciklusa EU tokom kojeg je zamišljeno da nova "geopolitička" Evropska komisija krene ozbiljnije da deluje u skladu sa geostrateškim interesima Evrope – a koji između ostalog podrazumevaju stvaranje čvršćih odnosa sa Zapadnim Balkanom – može se očekivati veća posvećenost EU pitanjima Zapadnog Balkana. Ipak, Srbija ne treba da očekuje da će joj zbog toga EU gledati kroz prste tokom 2020. godine, s obzirom da pitanje vladavine prava dobija sve više na značaju u EU, a što se jasno vidi i analizom prioriteta nove Komisije. Drugim rečima, iako je EU sve više zabrinuta zbog uticaja trećih aktera na Zapadnom Balkanu, poput Rusije i Kine, njoj ne treba nova Mađarska ili Poljska.

    • Na osnovu onoga što se zna o Makronovoj ideji za reformu procesa proširenja, šta možemo da očekujemo od tih novina?

    Neophodno je pre svega utvrditi na koga se tačno odnosi ova ideja i na koji način. S jedne strane, ambasada Francuske u Srbiji objašnjava da se ona ne primenjuje neposredno na Srbiju i Crnu Goru, s obzirom da su to države koje su već duboko u procesu, dok sa druge strane, ambasada objašnjava da bi bilo poželjno kada bi se i ove dve države uključile u ovaj proces. Realno je očekivati da će tokom 2020. godine Francuska nastaviti da insistira na neophodnosti reforme politike proširenja i zato ne treba očekivati da će ona dići ruke od ove svoje ideje, uprkos protivljenju određenog broja država članica. S obzirom da se predviđa mogućnost otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom (i eventualno Albanijom) već u martu, biće neophodno mnogo posla i kompromisa. U interesu je Zapadnog Balkana da se jasno izjasni o ovom pitanju i da zajednički stupi u konstruktivni dijalog sa institucijama EU i državama članicama.

    • Očekivanja od samita EU-Zapadni Balkan u maju u Zagrebu - da li može da donese nešto zaista konkretno?

    Početak 2020. godine u velikoj meri podseća na početak 2018, kada je usled bugarskog predsedavanja Savetu EU postojala nada da će politika proširenja ponovo postati jedan od značajnijih prioriteta Evropske unije i da će doći do konkretnih rezultata. Tada je ipak usledio razočaravajući samit o Zapadnom Balkanu u Sofiji, dok se sada pruža nova prilika na predstojećem samitu u Zagrebu, tokom hrvatskog predsedavanja. Neophodno je da se Zapadni Balkan pokaže kao region koji je sposoban da rešava probleme u svom dvorištu i multilateralni sastanci u okviru tzv. inicijative mali Šengen predstavljaju primer dobre prakse. Najznačajniji doprinos samita u Zagrebu bi mogla da bude pozivnica državama Zapadnog Balkana da učestvuju kao ravnopravni partneri (samo bez prava glasa) u okviru predstojeće Konferencije o budućnosti Evrope. Ovaj potez bi bio od neprocenjive važnosti, jer bi signalizirao da je EU iskreno posvećena integraciji Zapadnog Balkana, dok bi omogućio Zapadnom Balkanu da utiče na formiranje budućnosti Evrope.

    Izvor: EURACTIV.rs

    Foto: CEP