Zvanično zalaganje Beograda za evropske vrednosti ne znači da Srbija ima vladu koja je posvećena toleranciji, pravdi i vladavini prava, ocenio je aktivista za ljudska prava Stiv Krošo, dodajući da stabilnost, zbog koje se Brisel uzdržava od kritika, nije alternativa ljudskim pravima. On kaže da novi pojam "stabilokratija" opisuje problem koji nije nov na prostoru Balkana i podseća da su zapadni lideri u jednom trenutku i Slobodana Miloševića videli kao deo rešenja a ne deo problema.

 

U autorskom tekstu za EUObzerver, Krošo ocenjuje da se Evropska unija možda uzdržava od kritikovanja Srbije zbog Kosova i drugih pitanja, ali da problemi postoje i rastu, posebno ističući pretnje i pritiske kojima su izloženi novinari.

 

Podsetivši na pohvale u medijima učešća premijerke Ane Brnabić na Paradi ponosa 17. septembra, Krošo navodi da to po sebi jesu dobre vesti, imajući u vidu homofobno nasilje proteklih godina.

 

"Srbija jeste nedavno dobila prvu ženu i prvu lezbijku za premijera, u zemlji koja je bila zaražena homofobnim nasiljem... Ali imenovanje gej premijera i zvanično trubljenje o 'evropskim vrednostima' ne znači da Srbija sada ima vladu posvećenu toleranciji, pravdi i vladavini prava. Naprotiv: za one koji se usude da javno govore, problemi su stvarni i rastu, čak i dok Brisel i Vašington zatvaraju oči",  napisao je Krošo, visoki savetnik organizacije Amnesti internešenel i član odbora Balkanske istraživačke mreže (BIRN).

 

Mada "novi talas" pozitivnih vesti o Srbiji i Ani Brnabić implicira da se u Srbiji ljudska prava konačno shvataju ozbiljno, Krošo navodi da se s tim ne bi složili "mnogi srpski aktivisti".

 

"Brisel možda nerado kritikuje Srbiju zbog geopolitičkog razmatranja o Kosovu i drugim pitanjima. To je ono što Evropska komisija voli da zove 'konstruktivnom ulogom Beograda u regionu', ali srpski aktivisti ističu da je uloga njihove zemlje često bila daleko od konstruktivne", napisao je Krošo, dodajući da aktivisti veruju da takvo ponašanje EU ima štetne posledice na Srbiju i region.

 

Krošo ocenjuje da u Srbiji ne postoji sloboda medija i da novinari i dalje dobijaju pretnje smrću. Nezavisno udruženje novinara u Srbiji je prethodnih godina zabeležilo veliki rast napada na novinare, kojih je 2016. godine bilo 69.

 

"Državna televizija i većina privatnih kanala daju stalnu bespogovornu podršku, gde se može čuti malo ili nimalo kritike vladine politike. Vlasništvo nad medijima je često netransparentno, a demonizovanje alternativnih glasova je rutina", ocenio je Krošo.

 

Za vreme vladavine Aleksandra Vučića, dodao je, jezik koji se koristio za one koji kritički govore "uznemirujuće je podsećao na glas njegovog bivšeg gospodara".

 

Provladini mediji optuživali su BIRN i KRIK da su "lažovi" i "plaćenici", navodi Krošo i podseća da je nedavno obijen stan novinarke KRIK-a Dragane Pećo.

 

"U nastojanju da udovolji evropskim vladama, Vučić i njegovi saveznici su redovno igrali na 'rusku kartu', zapravo, 'Ako nas vi ne volite, Moskva hoće', uključujući u pregovorima o Kosovu. Rezultat toga je da je Brisel, uprkos nizu problema u oblasti ljudskih prava, mnogo skloniji da hvali nego da kritikuje", napisao je Krošo.

 

Novi pojam "stabilokratija" opisuje problem koji nije nov na prostoru Balkana, navodi Krošo, podsećajući da su zapadni lideri u jednom trenutku i Slobodana Miloševića videli kao deo rešenja a ne deo problema.

 

"Posle hiljada izgubljenih života, zapadne iluzije o tadašnjem moćniku u Srbiji na kraju su razbijene. Vreme je da se razbiju i današnje iluzije", napisao je Krošo.

 

Prema njegovoj oceni, ljudska prava i stabilnost nisu alternative, nego dve strane istog novčića, a vladavina prava je ključna za oboje.

 

"Ne možemo da priuštimo da ignorišemo tu jednostavnu istinu", zaključio Krošo.

 

Izvor: EUObserver.com

Foto: Beta