Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracijePojedini mediji, objavili su 17. decembra autorski teksta lidera SzS "Evropska budućnost Srbije je ugrožena zarobljavanjem države", u kome se, pored ostalog, navodi da dramatično nazadovanje na polju demokratije – od dolaska SNS na vlast 2012. godine, ugrožava proces EI Srbije, odnosno da je Srbija od 2014. godine zabeležila jedan od najvećih padova na Indeksu slobode medija.

Tim povodom, ministar za evropske integracije, član Predsedništva i internacionalni sekretar SNS Jadranka Joksimović, uz ocenu da autorski članak lidera SZS, inicijalno objavljen na portalu EURACTIV.com, ne samo da obiluje nesitinama, već pokazuje i ogroman stepen malicioznosti i dezorijentisanost potpisnika teksta, i činjenično demantuje navode Dragana Đilasa, Nebojše Zelenovića i Dejana Nikolića.

Ne postoji dramatično nazadovanje Srbije na polju demokratije i napredovanja ka članstvu u Evropskoj uniji (EU). Naprotiv, Srbija je pre samo nedelju dana otvorila još jedno pregovaračko poglavlje u procesu pristupanja EU, što je jasan pokazatelj da ispunjava svoje obaveze i kriterijume za članstvo.

Problem razumevanja odgovorne politike SZS se ogleda u tome da uprkos postojanju EU mehanizama kroz koje procenjuje i ocenjuje napredak onih država koje teže članstvu i gde je nesumnjivo ocenjeno da je RS napredovala u oblasti vladavine prava (što se vidi i po održanoj Međuvladinoj konferenciji početkom decembra), za SzS njihovi mehanizmi procene bi izgleda trebalo da imaju veću težinu?!

Podsetiću da je Srbija otpočela pregovore o pristupanju u januaru 2014. godine i da je do sada otvorila 18 pregovaračkih poglavlja, više od polovine, od čega su 2 poglavlja privremeno zatvorena, dok je za vreme prethodih Vlada, koje su vodili sadašnji lideri SzS, proces evropskih integracija bio u potpunoj stagnaciji.

Štaviše, problem je dublji, jer trenutne opozicione partije okupljene oko SzS, nemaju jasno definisano evropsko opredeljenje, niti se evropske integracije nalaze u njihovom programu, kao ni brojna druga pitanja od interesa za građane Srbije.

Ne ulazeći u tačnost i verodostojnost izveštaja međunarodnih organizacija na koje se u tekstu autori pozivaju, netačan je i sam osnovni navod, da je Srbija 2014. godine zabeležila jedan od najvećih padova na indeksu slobode medija, koji godišnje izdaje organizacija Reporteri bez granica.

Tačno je to, da je 2014. godine Srbija zabeležila skok za 9 mesta na rang listi indeksa (gde je sa 63. mesta u 2013. godini, rangirana kao 54. u 2014. godini).

Dalje je u 2015, 2016 i 2017. godini Srbija imala bolji koeficijent rangiranosti nego 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, kada je na medijske slobode pogubno uticala prethodna vlast.

Na ranijim izborima, koje su organizovali predstavnici sadašnje opozicije, koja je tada bila na vlasti: 2003. (85 mesto), 2004. (77 mesto), 2007. (67 mesto), 2008. (64 mesto) i 2012. (63 mesto) godine, izborni uslovi i indeks slobode medija su bili znatno lošiji, od uslova i indeksa na izborima koji su održavani nakon dolaska SNS na vlast: 2016. (59 mesto) i 2017. (66 mesto) godine.

Takođe, Srbija nijednom nije bila najgore rangirana država u regionu, već je bolje rangirana na toj listi, čak i od nekih država članica EU, što je bitna činjenica.

Za vreme ove Vlade usvojen je set pozitivnih zakona iz oblasti medija sprovedene su relevantne ekspertske misije iz oblasti slobode medija i pokrenuta inicijativa za usvajanje nove medijske strategije, koja je sprovedena u inkluzivnom i transparetnom procesu, tako da su kvalifikacije u pogledu izveštaja "Freedom House" o sadašnjoj situaciji i slobodi, u odnosu na ranije stanje, daleko od objektivnog i istinitog sagledavanja stanja stvari.

Teze o neregularnom vlasništvu u medijima, kontroli medija, uticaju na pravosuđe i druge slične teze, takođe ne stoje, niti mogu biti relavante, jer dolaze od onih, koji su se za vreme bivše vlasti enormno obogatili na trgovini medijskim prostorom i medijskim sadržajem, neregularnim privatizacijama srpskih preduzeća i medija i sprovođenjem nezakonitih i neustavnih reformi u pravosuđu. Takvo njihovo ponašanje je zapravo samo još više naštetilo srpskom društvu i udaljilo Srbiju od EU, a što je nakon njihovog odlaska s vlasti značajno popravljeno.

Osim toga, govoriti o nazadovanju u oblasti slobode medija i da su svi značajniji mediji u Srbiji pod kontrolom vlasti, samo par nedelja nakon što je na naslovnoj strani jednog od nedeljnika objavljena fotografija snajperske puške koja je uperena u predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u najmanju je ruku bizarno.

U vezi sa navodima o nezavisnom novinaru Milanu Jovanoviću, želim da napomenem da su nadležni organi Republike Srbije promptno reagovali i priveli osumnjičene i u toku je krivični postupak.

Što se tiče primene preporuka ODIHR, one postoje od 2007. godine. Znači daleko pre od dolaska SNS i koalicionih partija na vlast, dok se izborni uslovi nisu značajnije menjali od 2000. godine. Zašto tada lideri SzS, koji su tada bili na vlasti nisu poštovali međunarodne preporuke i omogućili da se poboljšaju izborni uslovi?

Za razliku od njih, ova Vlada je osnovala posebnu Radnu grupu za saradnju sa OEBS i primenu preporuka ODIHR i uz podršku Evropskog parlamenta pokrenula unutrašnji međupartijski dijalog, kako bi se poboljšala sveukupna politička atmosfera i unapredili izborni uslovi.

Licemerstvo ove, u najvećoj meri vanparlamentarne grupe se ogleda i u tome što ne žele da učestvuju u dijalogu za unapređenje uslova za održavanje parlamentarnih izbora koji se odvija uz posredovanje Evropskog parlamenta, ali zato očekuju da se bez učešća na izborima vrate na vlast, zanemarujući činjenicu da su građani Srbije ti koji odlučuju o tome ko će upravljati državom.

Sada takav dijalog, bojkotuju upravo lideri SzS, čime jasno pokazuju da im je do demokratije stalo isključivo samo deklarativno, dok svoju zemlju žele da prikažu kao državu sekundarne demokratije i zarobljenih institucija.
Takva frazeologija je njihova duboka politička zabluda i politički dilentatizam, jer su devetesete godine prošlog veka daleko iza nas, a Srbija se danas gradi kao moderna evropska država.

Lideri SzS se navodno zalažu za poštovanje demokratskih vrednosti i načela, dok s druge strane pozivaju na nasilje i ne žele da poštuju načela demokratskog delovanja, pri čemu negiraju čak i preporuke, koje dolaze od evropskih parlamentarnih predstavnika i grupacija, a koje jasno podvlače stav da Evropski parlament i EU ne podržavaju njihovu opstrukciju demokratije i najavljeni bojkot izbora.

Jasno je da takvim regresivnim delovanjem, pre svega protiv građana i institucija, lideri SzS zapravo nastoje da zakoče evropski put Srbije, da zarobe građane i zaustave reforme i Srbiju na putu evropskih integracija. To je pre svega neodgovorno delovanje prema građanima Srbije, ali i prema vlastitim glasačima, koje dovode u duboku zabludu.

Odnosi Republike Srbije sa Evropskom unijom nisu ugroženi, što se može videti i na osnovu broja potpisanih i postignutih sporazuma sa EU u 2019. godini, među kojima su sporazumi o operativnoj saradnji sa FRONTEКS, EUROPOL i EVRODŽAST. Iz navedenog je jasno da odnosi Srbije sa EU i državama članicama jačaju, jer države EU znaju da u Vladi Srbije imaju kredibilnog i pouzdanog partnera.

Deklarativno članstvo u EU je možda bila politika prethodne vlasti, a punopravno članstvo Srbije u EU je politika ove Vlade i mene kao ministra za evropske integracije. Srbija na svom put ka EU ne traži ustupke, već samo fer i pošten odnos prema reformama koje Vlada dosledno sprovodi, što Evropska komisija uspešno prepoznaje. Poseban osećaj mučnine se javlja u delu koji se tiče situacije u našoj južnoj pokrajini. U mometnu kada se nad Srbima na КiM sprovodi politika zastrašivanja, kada se procesuiraju zbog verbalnog delikta, kada se našim funkcionerima zabranjuje ulazak na КiM, kada su uvedene necivilizacijske mere u vidu tarifa na uvoz robe iz Centralne Srbije itd, tvrditi da je narativ ove Vlade takav da se podriva proces dijaloga Beograda i Prištine pokazuje da političkom galimatijasu iz SZS ništa politički nije jasno, a ni vredno.  Što se tiče brige i posvećenosti lidera SzS za proces pomirenja u regionu, licemerno je da o tome govore oni, koji se nisu udostojili, da na temu najvažnijih nacionalnih pitanja, iznesu jasan politički stav i program. Кada god je trebalo da se nešto dobro uradi za Srbiju i njene građane, lideri SzS nisu bilu tu, tako da su slučajno ili namerno, po svim važnim temama za društvo i građane svojevoljno ostali po strani, pa otuda danas mala podrška građana jer su prepoznali neutemeljenost njihovog političkog projekta.

Foto: Beta