Iako je članstvo u EU zvaničan spoljnopolitički cilj Srbije, Rusija i Kina, a u budućnosti možda i SAD, pružaju nešto što je srpskim liderima mnogo vrednije: nadu da će crtanje državnih granica opet biti moguće.

Filip Milačić, politički savetnik Misije OEBS-a u Crnoj Gori

Poslednjih nekoliko sedmica u Evropi bile su obeležene pandemijom korona virusa. Priče o posledicama pandemije na zdravlje, ekonomiju i politiku dominirale su u vestima, zbog čega je jedan važan događaj prošao neprimećeno.

U sred pandemije, premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju izglasano je nepoverenje u parlamentu.

Prema pisanju medija, platio je cenu zbog protivljenja tajnom dogovoru predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, koji je postignut uz posredstvo američkog specijalnog izaslanika za Srbiju i Kosovo Ričarda Grenela i koji navodno podrazumeva zamenu teritorija.

Predsednik Vučić, koji se uvek hvalio svojim dobrim odnosima s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ovog puta je odlučio da ide protiv želja EU i kancelarke Merkel i time ugrozi evropske integracije svoje zemlje.

Ipak, to je bio potpuno očekivani potez. Iako je članstvo u EU zvanični spoljnopolitički cilj Srbije, evropske integracije Srbije su osuđene na neuspeh iz sledeća dva razloga:

Prvo, članstvo u EU nije u političkom interesu predsednika Vučića. Njegova nedavna bizarna konferencija za novinare, na kojoj je snažno kritikovao EU i hvalio Kinu, navela je mnoge da pandemiju korona virusa posmatraju kao kritičan trenutak u kojem će Srbija odrediti svoj budući put.

Međutim, nevezano za pandemiju korona virusa, Srbija je pod vlašću predsednika Vučića već krenula putem autokratizacije i hvaljenjem Kine i njenog sistema on jača sopstveni politički legitimitet.

Dodatno, prikazivanjem EU kao sebične, predsednik Vučić takođe pokušava da smanji popularnost EU u biračkom telu Srbije i tako umanji uticaj neizbežne kritike koju bi EU uputila na račun njegove autoritarne prakse.

Drugo, čak i kad bi predsednik Vučić bio smenjen s vlasti, i dalje ostaje ključna prepreka evropskim integracijama Srbije – srpsko nacionalno pitanje. Na srpskoj političkoj sceni, postoji rašireno mišljenje da i dalje treba rešiti nacionalno pitanje (državne granice treba opet crtati).

Po tom pitanju, nema razlike između stavova vladajućih i većine opozicionih partija. To ometa evropski put Srbije jer su obaveze potencijalnog članstva u EU u suprotnosti sa ciljem Srbije da reši nacionalno pitanje.

Srbija mora da sklopi sporazum sa Kosovom, koji bi najverovatnije implicirao njegovo direktno ili indirektno priznanje. To je malo verovatno da će se desiti jer je priznanje Kosova, u bilo kom obliku, veoma nepopularno u srpskom biračkom telu.

Mnoga istraživanja su pokazala da davanje prioriteta nacionalnom pitanju nije samo izbor političke elite, nego da i većina građana Srbije deli takav stav.

Pored toga, konstantno mešanje Srbije u unutršnje poslove suseda Bosne i Hercegovine i Crne Gore i pretenzije prema tim dvema zemljama u suprotnosti su sa jednim od stubova evropskih integracija – dobrosusedskom politikom.

U duhu 1990-ih, srpski politički lideri se ponašaju kao da su predstavnici svih Srba u regionu, a ne samo srpskih državljana.

Drugim rečima, u Srbiji, nacionalno pitanje pobeđuje evropske integracije. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Džozep Borel nedavno se požalio što na ulicama Beograda nema bilborda na kojima piše “Hvala EU za pomoć koju nam pruža”. Za sada ta “čast” bila je rezervisana samo za Kinu i Rusiju.

EU bi mogla da udvostruči svoju finansijsku pomoć, ali i dalje ne bi “zaslužila” bilborde zahvalnosti na ulicama Beograda jer Rusija i Kina, a u budućnosti možda i SAD, pružaju nešto što je mnogo vrednije za srpske lidere: nadu da će crtanje državnih granica opet biti moguće.

To objšnjava zašto predsednik Vučić rizikuje udaljavanje od nemačke kancelarke Merkel i Brisela sklapanjem tajnog sporazuma sa kosovoskim predsednikom Tačijem pod pokroviteljstvom Grenela.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je ponovio nekoliko puta da je trenutna američka administracija spremnija od bilo koje prethodne da prihvati srpsku viziju budućnosti Balkana i da Srbija treba da iskoristi tu priliku.

Tu leže prioriteti Srbije, a ne u reformama koje bi je približile članstvu u EU. Vreme je da EU to prizna.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta