Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje ove godine. Izveštaj Evropske komisije konstatovao je nedostatak napretka u ključnim oblastima vladavine prava. Nezavisno i odgovorno pravosuđe, poverenje u institucije, prihvatanje demokratskih načela, podela vlasti, sloboda izbora, profesionalni i slobodni mediji, ljudska prava i slobode, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, itd. ostaju najveći izazovi na putu transformacije Srbije u modernu, "evropeizovanu" državu.

Suzana Grubješić, Centar za spoljnu politiku

Nesporno je da bi i građani Srbije želeli da žive u predvidivom i pravednom okruženju.

Normalizacija odnosa sa Prištinom nije dala vidljive rezultate, dijalog se suočavao sa mnogobrojnim preprekama, a početni optimizam posrednika iz Evropske unije o brzom rešenju nestao je već pred kraj godine.

Srpska ekonomija pokazala se otpornijom na posledice pandemije Covid-19, a prognoze za naredne godine deluju ohrabrujuće.

Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi nalaze se na listi spoljnopolitičkih prioriteta i Srbija je aktivno uključena u mnoge regionalne inicijative, od kojih je Mini Šengen sa najviše potencijala jer bi trebalo da omogući ukidanje barijera, stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, primenu četiri fundamentalne evropske slobode: kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga, koje podižu kapacitete regiona da se lakše suoči sa zahtevima jedinstvenog tržišta EU i relaksiraju povremeno turbulentne političke odnose na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa jasnim preporukama iz Izveštaja o napretku, očekuje se da nova Vlada udvostruči napore i ubrza reforme koje su od ključnog značaja za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Ustavne promene u delu pravosuđa, ispunjavanje prelaznih merila za poglavlje 23, primena medijske strategije, politički dijalog sa opozicijom o izbornim uslovima… jesu neki od poslova koji treba da počnu već u prvim mesecima naredne godine.

Nažalost, ove godine zaustavljen je i proces proširenja jer niko sa Zapadnog Balkana nije napredovao: uprkos  obećanjima, Severna Makedonija i Albanija nisu čak ni otpočele pregovore o članstvu, Bosna i Hercegovina se nije približila statusu kandidata, Crna Gora nije zatvorila nijedno novo poglavlje, Srbija nije otvorila nijedno, a Kosovo i dalje ne dobija viznu liberalizaciju. Desilo se da po prvi put Savet opštih poslova ne usvoji čak ni zaključke o proširenju, a da lideri na Samitu uopšte ni ne raspravljaju o tome.

Evropska perspektiva regiona je na stolu već dvadeset godina i sve više postaje neuverljiva ideja koja se ritualno ponavlja u govorima i dokumentima evropskih zvaničnika. Snažnije prisustvo i angažovanje EU u regionu konačno bi unelo nedostajuću pozitivnu dinamiku u proces proširenja, smanjilo rizik od alternativnih eksternih uticaja koji se ne opterećuju previše vladavinom prava i demokratijom i na taj način izgradilo čvrsto i otporno savezništvo sa svim partnerima na Zapadnom Balkanu.

Foto: Beta