Svedoci smo bure u javnosti koju je izazvala informacija da će izborni cenzus biti snižen sa 5% na 3%. Ne možemo, a da se ne zapitamo zbog čega se tema suštinske promene izbornog sistema (i u godinama koje nisu izborne) uporno ostavlja po strani, te je potpuno ignorišu i predstavnici vlasti, kao i opozicija.

Najavljena izmena izbornog zakona predstavlja šamar građanima i ekspertskoj zajednici koji godinama unazad zahtevaju smislenu izmenu izbornog sistema. I dok građani traže personalizaciju izbornog sistema (preko 20.000 ljudi je potpisalo Deklaraciju o personalizaciji izbornog sistema) i prisustvo poslanika sa cele teritorije u Skupštini Srbije, vlast menja izborne uslove ne bi li obezbedila da u parlament uđe što veći broj partija i time posledice bojkota učini manje uočljivim.

Činjenica je da je postojeći izborni sistem "krojen po meri" vladajuće partije (koja god da je na vlasti), pa nas ne iznenađuje što ona ignoriše njegovu suštinsku izmenu. Ono što nas razočarava jeste što i opozicione partije u svojim programima i javnim nastupima potpuno ignorišu ovo pitanje, jer bi aktuelni sistem odgovarao i njima ukoliko bi se sutra našli u vlasti. To nas dovodi do bojazni da su političke partije u Srbiji, bilo one vladajuće ili opozicione, nažalost, samo fokusirane na uzimanje vlasti, a nimalo na interese građana prema kojima (a aktuelni izborni sistem im to dozvoljava) ne osećaju ni najmanji stepen odgovornosti.

Poruka smanjenja cenzusa je jasna. Građani se ne mogu nadati da će nakon izbora parlament činiti poslanici koji su odgovorni biračima, već će u poslaničkim klupama i dalje sedeti isključivo partijski vojnici, uglavnom iz Beograda.

Saopštnje Nacionalne koalicije za decentralizaciju

Foto: Beta