Prvog oktobra je istekao šestomesečni moratorijum, tj. zastoj na otplatu dospelih obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga koje su banke u Srbiji bile u obavezi da ponude dužnicima Odlukom Vlade Srbije. Ovaj moratorijum je bio deo napora države da se pomogne dužnicima, prevashodnograđanima, koji su se suočili sa teškoćama u otplati zbog posledica izazvanih pandemijom virusa korona, uz smanjenje rizika po stabilnost finansijskog sistema.

Navedena mera je bila značajan izazov na likvidnost banaka. Zahvaljujući adekvatnom vođenju monetarne politike i trudu Narodne banke Srbije u periodu pre krize, bankarski sistem u Srbiji je uspeo da amortizuje ovako veliki udar. Ovu meru "predaha", koja je najpre bila propisana za period od marta do juna, a onda produžena za još tri meseca, je iskoristilo više od 90% dužnika, procene su NBS. Tako visok procenat je i posledica toga što se zastoj automatski podrazumevao za sve dužnike, a ukoliko ga neko nije želeo, o tome je trebalo da se posebno izjasni, objašnjavaju u Centru za evropske politike (CEP).

Tih šest meseci, banke su preuzele likvidni "teret" odlaganja plaćanja u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, a građani su novac koji bi inače iskoristili za otplatu rata mogli da preusmere na pokrivanje redovnih životnih potreba. Međutim, tokom tog perioda, kamate na kredite su normalno tekle i obračunavale se – i prvog oktobra dospevaju na naplatu, a banke će verovatno građanima u narednim danima ponuditi programe dinamike izmirenja dospelih obaveza. Plaćanje rata, plus nagomilanih kamatnih stopa, će biti značajan udar na finansije građana, naročito kada su u pitanju kamate na kreditne kartice, budući da su kamate na takvu potrošnju najveće, a udeo plaćanja kreditnim karticama veliki i sve više raste, kažu u CEP-u.

Mesečna kamata na dinarsku potrošnju varira i kreće se i do 35, 36%, u zavisnosti od banke i od tipa kreditne kartice, dok su kamate na potrošnju u evrima između 15 i 20%. U uslovima kada je referentna dinarska eskontna stopa Narodne banke 1,25%, a Euribor, stopa po kojoj grupa evropskih banaka pozajmljuje novac jedna drugoj trenutno u negativnoj zoni, –0,5%, to kreira ogromnu razliku između cene po kojoj se banke zadužuju i cene po kojoj se zadužuju građani. Tako je kreirana situacija da će većina banaka na kraju godine imati povećane prihode po ovom osnovu, jer će u svom bilansu uspeha imati dodatne  prihode kojih verovatno ne bi bilo da nije bilo pandemije odnosno mera moratorijuma NBS, kažu u CEP-u.

"S obzirom na okolnosti, gde pre svega mislim na negativan Euribor zbog čega se bankama praktično isplati da pozajmljuju, moglo bi se očekivati od banaka, da, budući da su do sada pokazivale visok nivo društveno odgovornog ponašanja, budu svesnije težine situacije sa kojom se stanovništvo susreće i da izađu sa predlogom o otpisu dela kamatnog duga", rekao je Marko Obradović, saradnik CEP-a i koordinator Radne grupe u Nacionalnom konventu o EU, zadužen za poglavlja 4 (Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga) i 9 (Finansijske usluge) na skupu u Nišu 2. oktobra na kojem je sa predstavnicima lokalnih organizacija razgovarao o ekonomskim temama u procesu pristupanja Srbije EU.

"Ovako uložena sredstva stanovništvo će, trošenjem na druge životne potrebe, podići domaću tražnju, što će pozitivno delovati i na privredu i domaći BDP", dodao je Obradović.

Skup je održan u okviru projekta "Pripremi se za učešće" koji CEP sprovodi u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i portalom European Western Balkans, uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Saopštenje i foto: CEP