Za jedanaest godina od kako je Srbija podnela zahtev za prijem u članstvo Evropske unije otvorila je 18 poglavlja, samo su dva privremeno zatvorena a ove godine nije otvorila ni jedno. Ovakvom dinamikom pregovora, ne možemo biti zadovoljni, zaključuje Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Primera radi, Hrvatska je postala članica EU nakon nešto više od osam godina od podnošenja zahteva za članstvo i skoro šest godina pregovaranja. Sloveniji i Mađarskoj je bilo potrebno osam godina, Slovačkoj deset, a Bugarskoj i Rumuniji trebalo je po 12 godina da pređu ovaj put.

Usvajanjem Nove strategije proširenja EU na Zapadni Balkan do 2025. godine je navedeno da je pristupanje EU izbor svake države kandidata za članstvo, za koji su potrebni i politički i društveni konsenzus i da nema dileme gde Zapadni Balkan pripada. Na više mesta je istaknuto da je EU spremna da primi do ovog roka svaku državu koja ispuni kriterijume, koji nisu novi, ali su ovim dokumentom dodatno precizirani.

Pred Srbijom i Crnom Gorom, pred kojima su najveće šanse da pristupe Uniji bilo je sedam godina da završe pregovore i postanu članice. Umesto da se ozbiljno pristupilo radu na reformama, usledio je rezultat koji je i formalno i stvarno veoma slab, konstatuje Dragojlović.

U video klipu, sledećem iz serije "Srbija u doba korone – činjenice i dostignuća" možete naći detaljnu statistiku o procesu proširenja, a ovde i širu elaboraciju kroz pitanja i odgovore.

Izvor: EPuS

Foto: European Commission