Povodom završene javne rasprave o Predlogu Nacionalne strategije zapošljavanja (Predlog), prenosimo vam ključne nalaze Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za pregovaračka poglavlja 2 i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje:

1-Predloženi dokument usmeren je prevashodno na politiku tržišta rada a ne na politiku zapošljavanja. Osim sektora za zapošljavanje i rad ne navodi se nijedan drugi sektor zadužen za sprovođenje strategije. Predlog nije predvideo ni načine za uklanjanje prepreka socijalnom dijalogu. Nisu predviđene mere za jačanje kapaciteta socijalnih partnera i unapređenje kapaciteta Socijalno-ekonomskog saveta (SES).

2. Iako se u ciljevima pominje inkluzivnost tržišta rada, dostojanstven rad i kvalitet poslova, predložene mere ne vode ka kreiranju kvalitetnih radnih mesta. Izostale su veoma važne intervencije za uklanjanje prepreka za uključivanje na tržište rada (npr. razvoj usluga brige o deci i starijima kao podrška ženama na tržištu rada). Nedostaju mere za podsticanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva. Sagledavanje politike zapošljavanja u kontekstu održivog razvoja potpuno je izostalo u ovom dokumentu.

3. Uprkos tome što se u Predlogu navodi ocena Evropske komisije da "nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošljavanje i socijalnu politiku" planirana izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja (APZ) su projektovana na 0,2% BDP u 2026. godini dok je ciljna vrednost u prethodnoj strategiji bila 0,5% BDP u 2020. godini. Sa tako skromnim izdvajanjima Srbija će i dalje ostati na začelju Evrope i sa najnižim obuhvatom merama  APZ. Da podsetimo u Evropi: u 2018. u mere APZ u Srbiji je uključeno 5,1 od 100 nezaposlenih dok je u EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3), a najveći Belgija (76,5). Obuhvat nezaposlenih merama APZ u 2019. pao je na 4,7.

4. Predlog strategije predstavlja korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju. Dok je prethodna strategija definisala ciljeve za unapređenje položaja deset grupa teže zapošljivih (žene, mladi, osobe sa invaliditetom, Romi, povratnici po sporazumu o readmisiji, ruralno stanovništvo, interno raseljena lica i izbeglice, korisnici novčane socijalne pomoći, lica bez kvalifikacija i sa niskim nivoom kvalifikacija, viškovi zaposlenih) predlog strategije predviđa mere za svega četiri grupe (korisnici socijalne zaštite, žene, mladi i osobe sa invaliditetom). Migranti, kao nova ranjiva grupa nisu ni pomenuti u predlogu strategije. Izostavljanje Romkinja i Roma kao najranjivije grupe na tržištu rada izaziva posebnu zabrinutost. Ignorisano je i istraživanje Svetske banke, po kome će do 2030. čak i do 30% novih ulaznika na tržište rada biti iz reda marginalizovanih i ranjivih grupa kao što su Romi.

5. Konačno, praksa dostavljanja poziva za javnu raspravu u praznično vreme sa ostavljanjem izuzetno kratkih rokova, i ovog puta se ponovila. Smatramo da to nije način da se analizi ovako važnog strateškog dokumenta pristupi odgovorno i transparentno, niti su iskorišćeni svi resursi članica NKEU u izradi nacrta strategije.

6. Predlog strategije ne sadrži predlog akcionog plana za njenu realizaciju, koji se po pravilu usvaja istvoremeno sa dokumentom javne politike. Postavljamo pitanje kada i na koji način će biti sprovedena javna rasprava o predlogu akcionog plana?

7. Sveobuhvatni komentari Radne grupe na Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2021-2026 dostavljeni su nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Link: http://www.centaronline.org/userfiles/files/preuzimanje/2021-01-13-Komentari-Radne-grupe-Nacionalnog-konventa-o-Evropskoj-uniji.pdf

Saopštenje Fondacije Centar za demokratiju