Danas se obeležava sedam godina od otvaranja pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Prethodna godina ostaje ubeležena kao prva u kojoj nijedno pregovaračko poglavlje nije otvoreno i u kojoj je ostvaren izuzetno mali napredak na našem putu da postanemo član EU.

Podsetimo, kada su pregovori otvoreni pre sedam godina, naše vlasti su sebi zacrtale kraj 2018. godine kao interni rok da u potpunosti završi proces harmonizacije regulatornih i institucionalnih pretpostavki za članstvo u EU. Sedam godina nakon formalnog početka pregovora, još 17 pregovaračkih poglavlja ostaju neotvorena. Poređenja radi, proces vođenja pristupnih pregovora je u slučaju Hrvatske trajao šest godina, dok je od trenutka podnošenja zahteva za članstvo do trenutka pristupanja prošlo osam godina. Srbija je zahtev za članstvo podnela pre više od 11 godina.

Vlasti u Srbiji su prevashodno odgovorne za ovakav ishod koji je uzrokovan izostankom konkretnih rezultata u oblasti borbe protiv korupcije, pogoršanjem situacije u vezi izbornog procesa, pritiscima na nezavisne medije, organizacije i pojedince… Okolnosti u vezi sa pandemijom korona virusa su dodatno ogolile sve nedostatke funkcionisanja demokratskih institucija u Srbiji. Tokom vanrednog stanja, u Srbiji je došlo do pojačanih napada na neistomišljenike, kao i do pojave velikog broja ekstremističkih grupa i lažnih nevladinih organizacija (GONGO). Došlo je i do cvetanja fantomskih „medijskih platformi“ koji su služili (i još uvek služe) kao kanal za prenošenje lažnih vesti, a često mesto za širenje dezinformacija je bila i skupštinska govornica. Neopravdano se kasni sa primenom obaveza u ključnim oblastima, pa se uspesima smatra svako ispunjenje davno obećanih promena, poput usvajanja nove Medijske strategije ili Strategije reforme pravosuđa. Pored toga, fenomen odliva kompetentnih kadrova iz javne uprave i nedostatak stručnih kapaciteta i dalje predstavljaju ozbiljan problem na putu Srbije ka EU. Ovakvo stanje stvari je neshvatljivo i paradoksalno, imajući u vidu činjenicu da već duže vreme ne postoji ozbiljna anti-evropska opozicija u Srbiji.

Pozivamo Vladu Srbije da pokaže posvećenost reformama i iskrenu odanost evropskim vrednostima i evropskom putu. S tim u vezi, neophodno je da vlasti prestanu sa slanjem dvosmislenih poruka o „najznačajnijim“ međunarodnim partnerima, koje deluju zbunjujuće i za građane i za partnere EU, podrivaju poverenje građana u promene i utiču na povećanje broja protivnika pristupanja Srbije EU. Pozivamo da se usvoje sve preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri OEBS-u u vezi uslova za održavanje slobodnih i fer izbora, da se obezbede konkretni i merljivi rezultati u rešavanju ključnih slučajeva korupcije i organizovanog kriminala, da se omoguće uslovi za nezavisno i nepristrasno delovanje sudskevlasti, zaštiti sloboda govora i sloboda medija.

Pozivamo da se značajno unapredi transparentnost procesa evropskih integracija i omogući redovan pristup informacijama o ključnim koracima i dinamici usklađivanja domaćih propisa sa pravilima i standardima EU.

Pozivamo Vladu Srbije da iskoristi novu metodologiju proširenja Evropske unije koja može pomoći i ubrzati put Srbije ka članstvu, jer će omogućiti sveobuhvatni, sektorski pristup neophodnim reformama. Međutim, bez konkretnih rezultata u oblasti funkcionisanja demokratskih institucija i vladavine prava postoji veliki rizik da se zastoj u pregovorima nastavi i tokom 2021. godine.

Sa druge strane, mi, predstavnici civilnog društva, očekujemo od EU da insistira na rezultatima u ključnim oblastima, da strateški uključuje Srbiju u zajedničke politike, i da pojača komunikaciju ka vlastitim građanima u vezi sa neophodnošću integracije zemalja Zapadnog Balkana.

Naredna godina mora biti iskorišćena za povratak poverenja građana Srbije u demokratske institucije i vladavinu prava, a potom i povratak poverenja država članica Evropske unije u nedvosmislenost strateške spoljnopolitičke orijentacije Republike Srbije. To je moguće isključivo preuzimanjem odgovornosti Vlade Srbije za trenutno stanje demokratije u zemlji.

Saopštenje Centra za evropske politike