90.000 domaćinstava i 600 škola i javnih institucija u ruralnim područjima u Srbiji dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu zahvaljujući projektu digitalizacije vlade Srbije koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF).

Kredit EBRD u iznosu od 18 miliona evra i grant od WBIF-a od 1,7 miliona evra omogućiće Srbiji da finansira dizajn i izgradnju optičke širokopojasne infrastrukture u ruralnim regionima zemlje. Projekat je deo inicijative za promociju digitalizacije kao pokretača ekonomskog rasta i pozicioniranje zemlje kao središta za razvoj IT sektora.

Trenutno je samo 69 procenata ruralnih srpskih domaćinstava povezano sa fiksnim širokopojasnim mrežama, u poređenju sa 85 procenata u urbanim sredinama (na osnovu podataka iz 2019. godine). Ovaj jaz značajno otežava pristup ekonomskim mogućnostima velikom delu stanovništva. Mere karantina zbog pandemije Covid-19 širom sveta pokazale su da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom.

Čak i pre pandemije koronavirusa, nedostatak širokopojasnog interneta za seoske škole identifikovan je kao rastući problem za Srbiju - jedna četvrtina svih učenika pohađa škole u seoskim sredinama, a poslednjih godina rast upisa u ruralnim regijama nadmašio je rast u svim ostalim školama. Bez odgovarajuće infrastrukture za brzi internet, seoske škole i njihovi učenici rizikuju da ostanu iza svojih vršnjaka u urbanim sredinama.

Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za zapadni Balkan, rekla je: "Rođenje u ruralnom području identifikovano je kao jedan od faktora nejednakosti u regionima EBRD-a, uključujući i Srbiju. Stvaranje boljih veza - kako fizičkih, tako i tehnoloških - između urbanih i ruralnih područja pomaže u obezbeđivanju boljeg kvaliteta života u ruralnim zonama i sprečavanju odliva mozgova sa sela".

Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, rekla je: "Ultrabrzi širokopojasni pristup koji je ovim projektom bio obezbeđen u naseljima u ruralnim područijima sa oko 90.000 domaćinstava, omogućava potpunu novu perspektivu za stanovištvo, posebno za decu u tim naseljima".

Nikolaus Lutterotti, austrijski ambasador u Srbiji, rekao je: "Ovaj projekat digitalne infrastrukture je presudan poduhvat vlade Srbije koji ne samo da obećava socijalno-ekonomske dobitke u ruralnim oblastima, već omogućava i niz novih mogućnosti u digitalnoj povezanosti. Bilateralni donatori WBIF-a su zato sa velikim zadovoljstvom podržali njegovu primenu grantom za tehničku pomoć".

Sem Fabrizi, ambasador Evropske unije u Srbiji, rekao je: "Digitalne tehnologije donose revoluciju u način na koji učimo, radimo i živimo kao pojedinci i kao društvo. Svakom su potrebne prave veštine, znanja i pouzdanje da iskoristi pun potencijal digitalnih tehnologija. Nedostatak tih veština negativno utiče na mogućnost zapošljavanja i kvalitet života.

Ovaj projekat 'širokopojasnog povezivanja sledeće generacije' će stvoriti neophodne preduslove za društveni i ekonomski razvoj u ruralnim delovima Srbije koji nemaju pristup širokopojasnoj mreži (takozvane bele zone). Zajedno sa ostalim članovima Tima Evropa, Evropska unija s ponosom podržava digitalnu agendu Srbije, posebno da pruži novim generacijama neophodne obrazovne alate tokom pandemije".

Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) podržava socijalno-ekonomski razvoj i pristupanje EU širom zapadnog Balkana pružanjem finansijskih sredstava i tehničke pomoći za strateške investicije. To je zajednička inicijativa Evropske unije, finansijskih institucija, bilateralnih donatora i vlada zapadnog Balkana. Do sada su najveće pojedinačne kumulativne zaloge dale Norveška, Švedska, Austrija, Nemačka, Italija i Velika Britanija. Austrija je trenutni kopredsedavajući WBIF-a.

Do danas je WBIF dodelio bespovratna sredstva u iznosu od 1,3 milijarde evra za projekte u sektoru transporta, energetike i digitalne mreže, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, sisteme vodosnabdevanja i otpadnih voda, zaštitu od poplava, obrazovanje itd.

Saopštenje EBRD

Foto: EU info centar