Nacionalni konvent o Evropskoj uniji zahteva od Vlade Republike Srbije da povuče Predlog zakona o  izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, a od Narodne skupštine da taj predlog skine sa dnevnog reda sednice koja je zakazana za sutra, 23. novembar 2021 godine. Nacionalni konvent apeluje da se, s obzirom na značaj i dugoročne posledice primene ovog zakona, omoguće njegove izmene i dopune uz široku javnu raspravu i analizu uticaja na zainteresovane strane, što nije učinjeno u procesu pripreme ovog akta.

Ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji predstavlja nedopustiv udar na  privatnu svojinu građana, suprotno Ustavu Republike Srbije i principu pravne sigurnosti, čime se ugrožava  Ustavom zagarantovano pravo na mirno uživanje imovine. Eventualna primena ovako izmenjenog  zakona, ne  bi doprinela stvaranju dobrog poslovnog okruženja za sve učesnike u srpskoj ekonomiji i stabilnim uslovima  privređivanja, niti ispunjavanju Kopenhaškog kriterijuma o ekonomskim slobodama i razvoju tržišta.  

Po prvi put se menja zakon, donet još u vreme socijalizma, kad je svojina shvatana sasvim drugačije i to na način kojim se kompromituju postignuća Srbije na putu evropskih integracija i kojim se ona još više udaljava od osnovnih civilizacijskih normi i evropskih vrednosti.  

Ako ovakav predlog Zakona bude usvojen, Vlada će dobiti diskreciono pravo da, po svom nahođenju i bez unapred propisanih kriterijuma i uslova, proglašava određene projekte za projekte od javnog interesa, te bilo  čija imovina može postati predmet eksproprijacije. U evropskoj državi koja teži članstvu u Evropskoj uniji ovakav pristup  i tretman privatne svojine je nezamisliv.  

Izmenama će se i privatnim preduzećima omogućiti da budu korisnici eksproprijacije, jer zakon kaže da lista korisnika eksproprijacije može biti i "u skladu sa posebnim zakonom". Ovo naročito može biti slučaj u oblasti rudarstva, ako imamo u vidu da Zakon o rudarstvu omogućava da i privatne rudarske kompanije mogu biti korisnici eksproprijacije. Svi postupci postaju hitni, što znači da se eksproprijacija sprovodi u roku od 5 (+3) dana. Zakon će omogućiti i privremeno zauzimanje zemljišta u trajanju od najduže tri godine, ako je u pitanju projekat koji Vlada proglasi za projekat od državnog ili međunarodnog značaja. Svaki ugovor o kreditu može da se tumači kao međunarodni ugovor a takođe i svaki projekat koji proizilazi iz ugovora o strateškom partnerstvu.  

U Predlogu izmena zakona se prvi put pominje eksproprijacija zemljišta po međunarodnom ugovoru, i to čak i privatnog zemljišta i privatne imovine u šta spada i privatno poljoprivredno zemljište!  Dakle, bilo koja i bilo  čija imovina može postati predmet eksproprijacije.  

Nacionalni konvent je u više navrata otvoreno i direktno pitao predsednicu Vlade kako će Vlada postupati u  situacijama kada je interes stranih investitora u sukobu sa javnim interesom ili interesima građana i dobili smo odgovor da će država, naravno, uvek štititi javni interes. Ovaj predlog zakona to ne garantuje.  

Članice Nacionalnog konventa su spremne da i ovaj put pomognu stručnim znanjima da se Predlog zakona unapredi u procesu otvorene javne rasprave koja uključuje sve zainteresovane aktere i stručnu javnost, koja može da ponudi bolja rešenja u skladu sa evropskom praksom i standardima primerenim savremenim
demokratskim društvima, a ne komunističkim diktaturama.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji