U odsustvu jasne i ostvarive vizije, u odsustvu političke volje da se pitanju Kosova pristupi uz uvažavanje realnosti (na Kosovu, među Srbima na Kosovu, u Srbiji i u međunarodnoj zajednici), politika Prištine i Beograda se pretvorila u neprestano taktiziranje i međusobno "nadgornjavanje" političkih vođa. Politikom kreni-stani, održavan je navodni status quo, a stvarnost se menjala u korist takozvane nove realnosti: širenja suvereniteta kosovskih institucija na celu teritoriju Kosova.