Uticaj Pekinga na Balkanu sve je veći ali ga ne treba upoređivati sa ruskim uticajem od koga se razlikuje i po motivima i po oruđima koje koristi za njegovo širenje, piše u autorskom tekstu Matej Šimalčik i podseća da je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini ocenila još pre godinu dana da Balkan postaje šahovska tabla na kojoj igraju velike sile. Čini se da Kina postaje jedan od najvećih igrača u regionu.

 

Matej Šimalčik, izvršni direktor Instituta za azijske studije, tink-tenka sa sedištem u Bratislavi

 

Kineski uticaj na Balkanu raste od 2012, kada je napravljena platforma 16+1 (zemlje centralne i istočne Evrope i Kina). Od tada je Kina mnogo investirala na Balkanu u infrastrukturu, čelik i druge sektore.

 

Preuzimanje železare u Smederevu, izgradnja železnice Beograd-Budimpešta, auto-put Beograd-Bar, most na Pelješcu, samo su neki od primera kineskih ulaganja na Balkanu.

 

Šimalčik se pita da li se iza toga krije finansijska pomoć ili dužnička klopka.

 

Nedavno su naime brojne kineske investicije okarakterisane kao zamka za primaoce. Dobro je poznat slučaj luke Hambantota u Šri Lanki. Slični efekti već su stigli do Evrope.

 

Uprkos dve studije izvodljivosti koje su pokazale da projekat nije prihvatljiv, vlade Srbije i Crne Gore odlučile su da nastave izgradnju autoputa koji povezuje crnogorsku obalu sa Beogradom i da je finansiraju kineskim kreditom. Taj zajam za posledicu je imao rast crnogorskog duga.

 

Kako bi upravljala finansijama zemlje, vlada je morala da poveća poreze, zamrzne plate u javnom sektoru i prestane da isplaćuje naknade za porodilje.

 

Ako (kineska kompanija) CRBC uspešno završi projekat, dobiće važne reference za buduće infrastrukturne projekte širom Evrope. Isto važi i za izgradnju mosta na Pelješcu koji je od strateškog značaja za hrvatsku vladu zbog bolje povezanosti.

 

S obzirom da do sada nije gradila nijedan put unutar EU, Kina može mnogo da dobije od izgradnje auto-puteva. Mnogi se još sećaju neuspelog projekta gradnje auto-puta u Poljskoj, kada je kompanija COVEC pobedila sa ponudom koja je bila potcenjena za 50% i nije mogla da plati podizvođače.

 

Most do Zapadne Evrope?

 

Neki misle da je kineski uticaj u Evropi u osnovi isto što i ruski uticaj. Međutim, to nije tačno jer Kina, za razliku od Rusije, može mnogo da dobije od nastavka EU integracije i stabilnosti pošto je EU njen najveći trgovinski partner.

 

Državni savetnik Kine Dai Binguo 2010. je izneo ključne interese koji motivišu kinesku spoljnu politiku. To su bezbednost, suverenitet i ekonomski razvoj a ti interesi uzajmano su isprepleteni radi jednog cilja - obezbeđenja opstanka političkog sistema Kine sa komunističkom partijom na čelu.

 

Tržište Balkana nije od posebno velikog interesa za kineske firme na polju trgovine i investicija. Kada je reč o poslovanju, Zapad EU je mnogo interesantniji za kineske kompanije. Baš tu leži paradoksalni značaj Balkana za razvoj ekonomskih veza sa članicama EU sa Zapada i time ekonomskog razvoja Kine.

 

Balkan je važan trgovinski put koji povezuje grčku luku Pirej sa drugim delom EU. Takođe je to region u kome kineske kompanije mogu da testiraju svoje mogućnosti na evropskom tržištu i doprinesu neophodnoj dobroj voljiu koja će im omogućiti da se prošire u EU.

 

Pored toga, rastuća zavisnost Balkana od kineskog novca dozvoljava Kini da izvuče političke ustupke oko interesa koji se tiču suvereniteta. Tajvan Hongkong, Tibet, Sinđiang, Južno kinesko more često se pominju kao ključni kineski interesi gde Peking neće tolerisati bilo kakve aktivnosti drugih zemalja, čak ni nagoveštaj nečega suprotnog Politici jedne Kine.

 

Na Balkanu Politika jedne Kine najveću podršku ima u Srbiji koja podržava Kinu i oko Tibeta i oko Sinđianga. I dok je Srbija delom motivisana time što Kina nije priznala Kosovo, njen čvrst stav u politici ne treba odvojiti od ekonomske podrške koju dobija od Pekinga.

 

Ukoliko postanu članice EU u budućnosti, balkanske zemlje mogu da posluže kao zastupnici Kine u rešavanju tih pitanja.

 

Sve to Kina može da iskoristi u svrhu domaće propagande - da kreira imidž veličine zemlje i poštovanja u inostranstvu legitimizujući tako komunističku partiju.

 

EU treba da preispita investicionu politiku u susedstvu

 

Evropska unija treba da napravi više koraka kako bi zauzdala rastući kineski uticaj na Balkanu.

 

Na prvom mestu zemljama sa Balkana koje nisu članice EU treba dati jasan put ka članstvu na vidiku. Kineski novac je privlačan u velikoj meri zbog toga što te zemlje nemaju mnogo mogućnosti da dođu do jevtinih (čak besplatnih) EU fondova za infrastrukturne projekte.

 

Zatim, deo pretpistupnih fondova treba da bude na raspolaganju za ulaganja u infrastrukturu. Takođe, treba promovisati investiranje evropskih kopanija na Balkanu jer, doprinoseći zaposlenosti na Balkanu, biće poboljšan i imidž EU u javnosti u regionu.

 

Poslednji korak odnosi se na pravila EU o javnim nabavkama koja su efikasno oruđe za blokiranje predloga investicija koje nisu tako dobre za zemlju primaoca. Primer za to je pruga Beograd-Budimpešta.

 

Izgradnja mađarske deonice železnice je odložena jer Evropska komisija istražuje da li je projekat po propisima EU o javnim nabavkama. U Srbiji, koja nije vezama pravilima EU, kineske kompanije i radnici već su počeli izgradnju.

 

Nevladine organizacije i novinari mogu i treba da imaju ulogu u praćenju rastućeg kineskog uticaja. Tema kineskog uticaja u Evropi složena je i višestrana i zato je potrebna bolja saradnja svih, uključujući nezavisne stručnjake i novinare.

 

Ta saradnja treba da pokrije celu EU i njeno susedstvo i doprineće boljem razumevanju Kine, njenih interesa i oruđa koja koristi da dostigne ciljeve.

 

I dok tink-tenkovi mogu da komentarišu odnose sa Kinom i prateće rizike i prilike, novinari su oni koji imaju neophodne veštine i alatke da istražuju specifične transakcije. To će za rezultat imati bolje pokrivanje tema oko Kine u medijima ali i informativnije analize.

 

Inače, u Briselu je 19. oktobra počeo 12. Azija-Evropa sastanak (ASEM) "Evropa i Azija: globalni partneri za globalne izazove" koji će okupiti šefove država i vlada 51 evropske i azijske zemlje, uključujući Kinu, kao i predstavnike EU i ASEAN.

 

Teme dvodnevnog skupa biće trgovina i investicije, povezanost, održivi razvoj i klimatske promene, bezbednosni izazovi, poput terorizma, sajber bezbednosti, neregularne migracije.

 

Zemlje ASEM pokrivaju 55% globalne trgovine, 60% svetske populacije, 65% globalnog bruto domaćeg proizvoda i 75% svetskog turizma.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Institut za azijske studije