Činjenica da će se po prvi put nakon sastanka u Sofiji 2018. održati sastanak šefova država ili vlada EU i Zapadnog Balkana, bez obzira na to što će ovoga puta biti u video formatu, izuzetno je pozitivna vest za Srbiju i zemlje regiona. Održavanje ovog sastanka ima posebnu težinu i ukazuje na želju EU da još jednom, javno, iskaže solidarnost sa državama Zapadnog Balkana u vreme pandemije i spremnost da se pruži pomoć u otklanjanja njenih posledica.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike

Predstojeći sastanak će biti prilika da članice EU još jednom potvrde evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i naglase neophodnost zajedničkog delovanja u kriznim situacijama. EU je do sada obezbedila 3,3 milijarde evra za pomoć zdravstvu i stanovništvu u zemljama Zapadnog Balkana, kao i za saniranje dugoročnih strukturnih posledica po građane i privredu. Imajući u vidu još uvek nesaglediv obim ekonomskih i socijalnih posledica pandemije, bilo bi dobro da se predstojeći sastanak iskoristi kako bi EU nedvosmisleno podržala izradu sveobuhvatnog ekonomskog i investicionog plana EU za oporavak regiona.

Tokom pandemije EU se suočila i sa novom geopolitičkom realnošću u kojoj Kina igra posebno istaknutu ulogu kada se radi o širenju "meke moći" na Zapadni Balkan. Predstojeći samit je dobra prilika da EU ukaže na geografsku bliskost, istorijske i kulturne veze, kao i zajedničke političke, bezbednosne i ekonomske interese članica Unije i zemalja Zapadnog Balkana, i na taj način pošalje jasnu poruku svim državama koje se trude da ojačaju vlastite interese u regionu. Imajući u vidu da je bezbednost EU neraskidivo povezana sa regionom, realno je očekivati snažniju podršku uključivanju zemalja Zapadnog Balkana u programe i inicijative koje se tiču zajedničke bezbednosti u oblasti migracija, borbe protiv terorizma, suprotstavljanja hibridnim pretnjama, uključujući širenje lažnih vesti i usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Samit će biti prilika da EU, pored iskazane solidarnosti, izrazi i određena očekivanja od zemalja regiona u vezi poštovanja vrednosnih principa Unije. Region se suočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa stanjem demokratskih institucija i vladavine prava koji su u toku vanrednog stanja u pojedinim zemljama postali još izraženiji. EU bi trebalo da zahteva od kandidata da se mnogo odlučnije posvete borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, da osnaže vladavinu prava, obezbede slobodu medija, zaštite osnovna prava i prava manjina i depolitizuju javnu uprave. Ova poruka bi trebalo da bude nedvosmislena - temeljne vrednosti ne smeju biti ugrožene bez obzira na vanredno stanje.

Veoma je izvesno da će pitanja poput unapređenja regionalne saradnje, rešavanje bilateralnih sporova i regionalnog povezivanja biti na listi prioriteta predstojećeg sastanka. Nije realno da zemlje Zapadnog Balkana pristupe Uniji bez da prethodno dokažu da su sposobne da se u međusobnim odnosima ponašaju onako kako se od njih očekuje kada budu njene članice. EU nije zainteresovana za uvoz problema i taj stav neće bit menjan. Važno je da EU još jednom potvrdi svoju spremnost da podrže projekte koji imaju za cilj regionalno povezivanje i uklanjanja prepreka kreiranju zajedničkog tržišta u regionu. Takođe, potrebno je da se potvrdi neophodnost učešća zemalja Zapadnog Balkana u strateški značajnim programima EU poput novog Evropskog zelenog dogovora, Konferencije o budućnosti Evrope i projektima infrastrukturnog povezivanja u različitim oblastima.

Na kraju, ali nikako manje značajno, potrebno je odati dužno priznanje Hrvatskoj kao predsedavajućoj Savetu EU koja je tokom svog mandata uspela da obezbedi konsenzus 27 članica o novoj metodologiji proširenja Unije i otpočinjanju pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije, kao i da organizuje samit EU – Zapadni Balkan, i tako, uprkos teškim okolnostima, održi temu proširenja u fokusu Unije.