EU, ako joj je proširenje zaista cilj, mora da preuzme odgovornost kao ključni korisnik "odliva mozgova" sa Zapadnog Balkana i podeli teret iznalaženja rešenja, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu Karnegi Evropa.

Pristupanje EU i "odliv mozgova" sa Zapadnog Balkana međusobno se isključuju, smatra autorka teksta "EU nije pošten posrednik u demografiji Zapadnog Balkana" Alison Keriger (Allison Carragher).

I dok je EU zavisna od radne snage koja dolazi sa Zapadnog Balkana, region je, kao ranije Istočna Evropa, ispražnjen ratom, programima za odlazak na rad u inostranstvo i, sada, "odlivom mozgova", navodi se.

Svetska banka procenjuje da je iz regiona između 1990. i 2015. emigriralo 4,4 miliona ljudi odnosno gotovo trećina populacije Albanije i Bosne i Hercegovine.

Polovina emigranata iz regiona otišla je u Zapadnu Evropu jer su ekonomski moćnici, poput Nemačke, pokušavali da nadoknade manjak radne snage.

Sa 1,3 miliona slobodnih radnih mesta i starenjem populacije, Nemačka je 2020. usvojila zakon kojim se olakšava zapošljavanje kvalifikovane imigracije iz zemalja van EU. Preduslov je znanje nemačkog i ekvivalentnost kvalifikacija kojima se favorizuju radnici sa Zapadnog Balkana čije su ekonomije već okrenute Nemačkoj.

Keriger, gostujući predavač na Karnegi Evropa, gde se specijalizovala za ekonomski angažman na Zapadnom Balkanu i u zemljama bivše Jugoslavije, piše da je migracija rezultat faktora "guranja i povlačenja".

Međutim, kada je reč o Zapadnom Balkanu, govori se samo o faktorima "guranja", onim koji podstiču migraciju - loše ekonomske perspektive, korupcija, organizovani kriminal.

"Iako su to legitimna pitanja, ta perspektiva znači da isključivo region treba da reši problem. Malo su prepoznati faktori privlačenja i ne prizanaje se ogromna korist koju EU ima od 'odliva mozgova", navodi Keriger.

Odliv radne snage znači i "veliki novac". Ekonomista Federik Fubini procenjuje da su zemlje Istočne Evrope i Zapadnog Balkana "ubacile" više od 200 milijardi evra u ekonomiju Nemačke kroz obrazovanje i obuke mladih radnika koji su se preselili u tu zemlju između 2009. i 2017.

Takođe, radnici sa Zapadnog Balkana obično odlaze da rade na poslovima ispod njihove kvalifikacije koji su u inostranstvu više plaćeni od boljih poslova kod kuće i to "traćenje" obrazovanja i veština predstavlja gubitak.

"Dok Zapadna Evropa ne prizna svoju ulogu i kao destinacija i kao korisnik 'odliva mozgova', EU se ne može smatrati poštenim posrednikom u demografiji Zapadnog Balkana", navela je autorka.

U tekstu se ukazuje na ekonomske posledice "odliva mozgova" - manjak kvalifikovanih radnika koči rast i  obeshrabruje strane investicije. To je posebno važno u eri korona virusa, kada Zapadnom Balkanu nedostaju zdravstveni radnici koji sada spasavaju živote u Zapadnoj Evropi.

Takođe, s obzirom da region ima nisku stopu plodnosti i malu imigraciju, rastuće troškove penzija snosi sve manje poreskih obveznika što ili doprinosi rastu državnog deficita ili smanjuje javnu potrošnju.

"Odliv mozgova" ima i političke posledice. Naime, emigranti sa Zapadnog Balkana su u proseku mlađi i obrazovaniji nego građani zemalja u koje odlaze i kada oni, kao najmotivisaniji i najkvalifikovaniji napuste zemlju, ostaje manje takvih koji mogu da vode ili glasaju.

Dalje se navodi da "odliv mozgova" takođe usporava ekonomsku konvergenciju sa EU i usvajanje fiskalnih kriterijuma za članstvo.

Ipak, rešenje nije da se zabrani emigracija, iako je izveštaj tink-tenka Evropski savet za spoljne poslove iz 2019. pokazao da je za to većina građana iz više članica EU. Takva politika, kako se ističe u tekstu, urušila bi jednu od četiri osnovne slobode EU.

Umesto toga, EU treba da postupi kao pošten partner i da ne vodi neefikasan rat protiv "odliva mozgova" zasnovan na poluistinama nego da razvije politike koje se odnose i na faktore "povlačenja" i na faktore "guranja", poput obaveze država koje "uvoze" radnike da nadoknade onima koje ih izvoze "stvarne troškove izvoza talenata".

"EU koja je ozbiljna oko pristupanja (novih članica bloku) mora da preuzme odgovornost kao primarni korisnik 'odliva mozgova' sa Zapadnog Balkana i podeli breme iznalaženja rešenja", zaključuje se u tekstu koji je objavio Karnegi Evropa.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta