Bugarsko predsedavanje EU vidi potencijalnu opasnost u tome što zemlje Zapadnog Balkana "gledaju na drugu stranu" dok Unija okleva da krene napred sa njihovim pristupanjem bloku, upozorio je ambasador Bugarske u EU. Oživljavanje perspektive članstva šest zapadnobalkanskih zemalja u EU jedan je od prioriteta bugarskog predsedavanja EU.

 

Dimiter Čančev je 8. januara u Briselu na pres konferenciji u organizaciji Međunarodnog pres udruženja (IPA) predstavio prioritete šestomesečnog bugarskog predsedavanja EU koje je počelo 1. januara.

 

"Definitivno vidimo Zapadni Balkan kao deo Evrope... Nade u evropsku budućnost na tom delu kontinenta poslednjih godina su nažalost opale i postoji opasnost da EU ostavi 'prazan prostor'. Možemo da vidimo i druge sile koje nisu evropske kako pokazuju veće interesovanje za region", rekao je bugarski diplomata.

 

Čančev nije rekao koje su to neevropske sile ali brojni izveštaji ukazuju na ruske apetite u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, kineske interese u Makedoniji i Srbiji, turske interese u Albaniji, Makedoniji, Kosovu i Bosni i Hercegovini, i saudijske i interese vehabija u tim zemljama.

 

Centralno mesto bugarskog predsedavanja biće samit u Sofiji 17. maja na kome će se okupiti lideri 28 članica EU i šest zapadnobalkanskih zemalja na putu u EU.

 

Na pitanje o roku za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU Čančev je odgovorio da će to zavisiti od napretka šest zemalja Zapadnog Balkana.

 

On je rekao da je svaka zemlja slučaj za sebe. "Neke su više napredovale, poput Crne Gore i Srbije, neke, poput Makedonije i Albanije, nadaju se da mogu da počnu pregovore, neke druge pak imaju još dosta da urade", obrazložio je bugarski diplomata.

 

Na pitanje Euraktiva o Makedoniji, Čančev je rekao da sa novom vladom socijaldemokrate Zorana Zaeva postoji "nova volja" da se reše bilateralna pitanja koja sprečavaju zemlju da počne pregovore o pristupanju EU.

 

Makedonija je dobila status kandidata za EU 2005. ali zbog spora sa susednom Grčkom oko imena zemlje još nije otvorila pregovore o ulasku u EU. EURACTIV podseća da je Hrvatska, takođe bivša jugoslovenska republika, postala kandidat za EU 2004. a u Uniju je ušla 2013.

 

Čančev je pohvalio bilateralni sporazum koji su 2017. potpisali Sofija i Skoplje i rekao da je njegova zemlja svesna napora koje vlada Zorana Zaeva ulaže u unapređenje odnosa sa Grčkom. To, kako je dodao, može da otvori put Komisiji da predloži otvaranje pregovora o pristupanju u narednom redovnom izveštaju o napretku koji se očekuje u aprilu.

 

O istom pitanju portparol Komisije Margaritis Šinas kazao je da Komisija pozdravlja pozitivne kontakte  Skoplja i Grčke o pitanju imena zemlja pri čemu će se novi sastanci održati kasnije u januaru.

 

Evropska komisija u februaru će objaviti "intenziviranu" strategiju za Zapadni Balkan koja će, kako se očekuje, sadržati neke indikativne datume u procesu proširenja.

 

Zvaničnici Komisije rekli su za EURACTIV da Komisija nije u većoj meri angažovana u sporu Makedonije i Grčke oko imena zemlje jer je to proces uz posredovanje UN.

 

Međutim, realne su nade za pozitivnu odluku o početku pregovora o pristupanju EU sa Makedonijom za vreme bugarskog predsedavanja.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Shutterstock.com