Spor između Grčke i Makedonije oko imena bivše jugoslovenske republike traje 27 godina i glavna je prepreka makedonskom putu u NATO i Evropsku uniju. Grčka, članica oba saveza, blokira suseda za čije ime tvrdi da pokazuje teritorijalne pretenzije prema provinciji istog imena u severnoj Grčkoj. Međutim, poslednje informacije o razgovorima predstavnika dveju država nagoveštavaju da će do kompromisa verovatno doći i da će put Skoplja ka Briselu biti otvren.

 

 

Ali u Grčkoj stvari ne idu baš glatko. Više od 100.000 Grka okupilo se 21. januara u Solunu ispred statue Aleksandra Makedonskog protiv kompromisa oko imena makedonske države koji bi uključivao reč "Makedonija". Policija nezvanično procenjuje da se na demonstracijama okupilo oko 90.000 ljudi, dok organizatori tvrde da je na skupu bilo 400.000 demonstranata, uprkos podršci koju međunarodna zajednica daje kompromisnom rešenju.

 

Makedonija je u Ujedinjene nacije primljena kao Bivša jugoslovenska republika Makedonija (BJRM), iako je Savet bezbednosti to prihvatio kao privremeno ime kad je odobrio zemlji prijem u UN.

 

Poslednjih meseci i u Atini i u Skoplju iskazana je spremnost na kompromis i obnovljeni su pregovori uz posredovanje Ujedinjenih nacija, a predlozi oko kojih su se generalno složili uključuju varijante: Republika Nova Makedonija, Republika Severna Makedonija, Republika Gornja Makedonija, Republika Vardarska Makedonija, Republika Makedonija (Skopje).

 

"Sada je prava prilika da Makedonija i Grčka pronađu rešenje za dugogodišnji spor oko imena", izjavio je bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropske i evroazijske poslove Hojt Brajan Ji, 19. januara. On je dodao da "ne želimo da vidimo promene u granicama Zapadnog Balkana, ne vidimo potrebu za tim“, dodajući da je kompromis moguć uz snažnu volju lidera obe države.

 

Premijer Makedonije Zoran Zaev je izrazio optimizam kako će spor s Grčkom o imenu države biti okončan dostojanstveno.

 

“UN stvara uslove za napredak pregovora. Ishod će zavisiti od spremnosti  obe strane za kompromis, uzimajući u obzir razlike," saopštila je vlada u Skoplju.

 

Jedan zvančnik EU je 18. januara rekao za portal EURACTIV.com da "održavanje dobrih međususedskih odnosa, uključujući i prihvatljivo rešenje za ime pod okriljem UN ostaju najvažniji" i dodao da EU "pozdravlja uključivanje vlade u diskusiju sa partnerima u Grčkoj kako bi se osnažili dobrosusedski odnosi i nadamo se da će se to proširiti i na buduće konkretne rezultate".

 

Tako očigledno ne misle demontranti u Solunu, koje su organizovali ekstremni pripadnici crkve, krajnji desničari i Grci iz dijaspore. Na protestu je bilo manjih čarki između demonstranata i anarhista koji su organizovali kontramiting, na šta je policija intervenisala suzavcem.

 

Skup je privukao i članove neonacističke partije Zlatna zora koji su se okupili oko statue Alekandra Velikog zajedno sa loakalnim sveštenstvom.

 

Grčki premijer Aleksis Cipras, koji će se verovatno sresti sa Zajevim na ekonsomskom forumu u Davosu koji je počeo 21. januara,  je u intervjju 20. januara rekao: "Ukolio postoji šansa za rešenje, bila bi nacionalna glupost dobro je ne iskoristi." On je dodao i da može da razume "zabrinutost i osetljivost" Grka na severu.

 

Izvor: Beta / EURACTIV.rs

Foto: Beat / bap