Zapadnobalkanska šestorka ima snažan ekonomski potencijal za rast i konvergenciju sa EU ali mora da uradi više da unapredi ekonomske performanse, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u najnovijem izveštaju o dijagnozi stanja ekonomija Zapadnog Balkana. EBRD je 26. februara u Londonu domaćin trećeg Zapadnobalkanskog investicionog samita na kome učestvuje i premijerka Srbije Ana Brnabić.

 

U izveštaju se ističe da je ohrabrivanje regionalne saradnje u poslednje dve decenije pomoglo Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji da napreduju ka eventualnom članstvu u EU.

 

Međutim, te zemlje suočavaju se sa velikim izazovima na planu konvergencije sa EU. Prema analizama EBRD, biće potrebne decenije, čak i po optimističkom scenariju, da region dostigne prosečan životni standard EU. Puna konvergencija, kako se navodi, zahtevaće od zemalja Zapadnog Balkana da sprovode utvrđenu i sveobuhvatnu reformsku agendu za unapređenje produktivnosti i investicija.

 

Slaba produktivnost je u dokumentu identifikovana kao osnovni problem koji koči ekonomski razvoj regiona nakon godina nedovoljnih investicija, slabih institucija i nepovoljnog poslovnog okruženja. Najveći izazovi su u oblastima konkurentnosti i dobrog upravljanja.

 

Istovremeno slabe institucije i još uvek veliko prisustvo države u nekim industrijama onemogućavaju privatni sektor, koji daje glavni doprinos ekonomskoj proizvodnji, da dostigne pun potencijal.

 

U izveštaju se navodi da je produktivnost privatnog sektora na Zapadnom Balkanu na samo 60% nivoa u EU pri čemu je to kod prerađivačke industrije 55 a kod usluga 70%.

 

Među preprekama za unapređenje produktivnosti i rasta su prezaduženost preduzeća, slaba inkluzija mladih, nelojalna konkurencija sive ekonomije, korupcija, glomazna poreska administracija, problemi sa isporukama struje i ograničeni prostup finansiranju.

 

Sve to, naveo je EBRD, ostavlja evropski region sa 20 miliona stanovnika i okružen članicama EU sa prosečnim bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku u visini samo četvrtine BDP po stanovniku  u najbogatijim zemljama EU na zapadu Evrope.

 

Zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja u EBRD Piter Sanfi (Peter Sanfey) rekao je da njihovo istraživanje ukazuje na probleme koje treba rešiti.

 

"Ipak, važno je na njih (probleme) gledati kao na izazove a ne nepremostive prepreke. Oni ukazuju na potrebu sprovođenja sveobuhvatnog programa reformi", istakao je Sanfi.

 

Kako se dodaje, da bi se zatvorio jaz u prosperitetu između Zapadnog Balkana i EU moraju se pojačati  reforme usmerene na izgradnju održivih tržišnih ekonomija.

 

U dokumentu se region poziva da donese mere za podsticaj dinamike privatnog sektora uz podršku snažnom toku domaćih i stranih investicija. Ukazuje se da država mora da ima važnu ulogu u omogućavanju rasta tako što će obezbediti "vladavinu prava, stabilno makroekonomsko okruženje i jasna pravila za biznis".

 

EBRD je vodeći institucionalni investitor na Zapadom Balkanu sa više od deset milijardi evra ulaganja kroz oko 600 projekata.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/Vlada Srbije