Trilateralni sastanak lidera jedne članice EU - Hrvatske, jednog kandidata za članstvo - Srbije, i jednog potencijalnog kandidata - Bosne i Hercegovine, nije doneo rešenja za sporna pitanja ali se razgovaralo o saradnji, posebno u oblasti energetike i infrastrukture, o poboljšanju odnosa, kao i o početkom februara objavljenoj strategiji proširenja EU na Zapadni Balkan.

 

Sastanak u Mostaru 6. marta pokazao je da je jedino što cveta u "trouglu" trgovina a posebno uspešna je Srbija koja beleži veliki spoljnotrgovinski suficit sa BH a u 2017. je prvi put imala višak i u trgovini sa Hrvatskom.

 

Bio je to prvi trilateralni sastanak posle šest godina iako je bilateralnih susreta bilo, takođe kako bi se istakli potreba i želja za unapređenjem saradnje i rešavanjem sporova koji već dugo opterećuju odnose, ali bez konkretnijih rezultata.

 

Tročlano predsedništvo BiH, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Mostaru su, u duhu strategije proširenja EU, pokazali dobru volju i spremnost da se pozabave otvorenim bilateralnim pitanjima čije rešavanje je jedan od uslova na putu ka EU.

 

Međutim, uprkos dobroj volji, stavovi predsednika Srbije i bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića o granici između dve zemlje nisu se približili ni za milimetar i u Mostaru je, kao i prilikom posete Predsedništva BiH Beogradu početkom decembra, ponovo došlo do verbalnog duela.

 

Izetbegović je na konferenciji za štampu posle sastanka trilaterale rekao da BiH ne može da pristane na predlog Srbije o granici dodavši da "ako se ne nađe rešenje, zemlje mogu problem rešiti putem međunarodne arbitraže, od koje BiH ne beži".

 

Vučić je odgovorio da to što Izetbegović govori nije tačno i da je Srbija dostavila BiH novi predlog o granici na reci Drini, koji Izetbegović, kako je rekao, očigledno nije pročitao, a koji sadrži izuzetno povoljnu ponudu za BiH.

 

Pitanje granice, smatraju upućeni, sigurno neće biti rešeno uskoro jer u BiH u oktobru slede izbori.

 

Hrvatska predsednica ocenila je sastanak u Mostaru kao izuzetno koristan, jer se, osim o nasleđenim problematičnim pitanjima između tri države, razgovaralo i o područjima saradnje koja mogu biti produktivna i pozitivna.

 

Grabar Kitarović je rekla i da je glavna tema razgovora bila Strategija EK za Zapadni Balkan, kao i da će Hrvatska kroz Savet Evrope nastojati da učini što više kako bi podstakla proces evrointegracije BiH, zemlje koja dobrano zaostaje za Srbijom na putu ka EU.

 

Predsedništvo BH je poslednjeg dana februara za vreme posete predsednika EK Žan-Kloda Junkera toj zemlji predalo evropskim zvaničnicima odgovore na Upitnik EK a Junker je tom prilkom rekao da će od sada BiH i Evropa ići zajedno.

 

Kada je reč o ekonomiji, hrvatska predsednica rekla je u Mostaru da u budućnosti vidi zajedničke nastupe BH, Hrvatske i Srbije na trećim tržištima a srpski predsednik je ponovo govorio o nekoj vrsti ekonomske unije u regionu.

 

Vučić je istakao da je potrebno ukinuti administrativne barijere između tri države, dodavši da treba izjednačiti carinske stope, poreske stope, kao i stope subvencija.

 

To, kako je istakao Vučić, nije stvaranje neke nove Jugoslavije, već potreba za uspostavljanjem stabilnosti i ekonomskog razvoja.

 

Vučić je posle trilateralnog sastanka rekao da razgovori između zvaničnika tri zemlje nikada nisu "slatki i jednostavni".

 

"Naše je da napravimo okvire u kojima će se ljudi osećati sigurno, da mogu raditi i zarađivati više i živeti bolje", kazao je predsednik Srbije.

 

Na skupu se govorilo i o problemu iseljavanja mladih, koji muči sve tri zemlje, do ratova iz devedesetih republika nekadašnje Jugoslavije.

 

Izetbegović je izjavio da je nova strategija EU šansa da se zaustavi proces iseljavanja mladih ljudi iz zemlje, dok je predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović kazao da je cilj sastanka u Mostaru bio i da se gradi dobar ekonomski ambijent, kako bi BH što jače krenula ka EU.

 

Vučić je najavio da bi hrvatska predsednica uskoro trebalo da poseti Beograd, dodavši da će do tada biti rešeni svi zahtevi hrvatske nacionalne manjine u Srbiji.

 

Takođe je rekao da bi naredni sastanak trilaterale trebalo da bude održan u Novom Sadu, glavnom gradu srpske pokrajine Vojvodine.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/Hina/Fena