Evropska komisija preporučila je otvaranje pristupnih pregovora s Makedonijom i Albanijom u najnovijem izveštaju o napretku u evrointegracijama za zemlje Zapadnog Balkana. Za Crnu Goru je navedeno da će dalji napredak u pregovorima sa EU zavisiti od opipljivih rezultata u slobodi izražavanja, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala dok je za Bosnu i Hercegovinu ocenjeno da je u prethodnih godinu i po dana sporo sprovodila evropske reforme.

 

Makedonija je uglavnom prevazišla duboku političku krizu, ocenila je EK, dodajući da se šteta nastala proteklih godina ne može izbrisati preko noći i da će za strukturalne reforme biti potrebne godine.

 

"Politička volja da se nastavi napred još jednom je jasno prisutna. Vidi se pozitivna promena političkog mentaliteta širom društva, čiji je nedostatak bio glavna prepreka reformama proteklih godina", navodi se u izveštaju objavljenom 17. aprila.

 

EK je ocenila da postoji iskrena želja da se sprovedu reforme i da je dosta urađeno na tom planu, uključujući pripremu i usvajanje strategija i zakona uz "inkluzivne i transparentne konsultacije" sa svim akterima.

 

"U svetlu postignutog napretka, EK preporučuje da se otvore pristupni pregovori s Makedonijom. Održavanje i produbljivanje momentuma u procesu realizacije hitnih reformskih prioriteta biće odlučujući za dalji napredak zemlje", piše u izveštaju.

 

EK je dodala da će podržati taj proces i da će u tom cilju primeniti pojačani pristup za pregovaračka poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima i o pravdi, slobodi i bezbednosti.

 

Albanija stabilno napreduje

 

Preporuku za otvaranje pregovora dobila je i Albanija, pošto je nastavila da ostvaruje "stabilan napredak" u primeni pet ključnih prioriteta za otvaranje pregovora.

 

"Reforme u javnoj upravi su konsolidovane, s ciljem jačanja profesionalizma i depolitizacije", ocenila je EK.

 

U izveštaju se dodaje su sprovedene dodatne mere za jačanje nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudskih institucija, posebno kroz napredak u sprovođenju sveobuhvatne pravosudne reforme, uključujući "prve konkretne rezultate u proveri svih sudija i tužilaca".

 

Albanija je preduzela i odlučne napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i dodatne mere za jačanje efikasne zaštite ljudskih prava pripadnika manjina, uključujući Rome.

 

Preporučivši otvaranje pristupnih pregovora s Albanijom, EK je istakla da zemlja mora da nastavi započete reforme u ključnoj oblasti vladavine prava i da je potebno da rezultati u proveri sudija i tužilaca ostanu opipljivi.

 

Za Crnu Goru ključan napredak u vladavini prava, borbi protiv korupcije

 

Dalje napredovanje Crne Gore u pristupnim pregovorima sa EU zavisiće od postizanja opipljivih rezultata u slobodi izražavanja i medija, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

 

To se navodi u Paketu proširenja EU 2018 koji su visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han predstavili 17. aprila u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

 

U delu koji se odnosi na Crnu Goru, Evropska komisija podseća da je ta zemlja u pregovorima sa EU otvorila 30 i privremeno zatvorila tri poglavlja.

 

Crna Gora je, ocenjuje se, nastavila da ostvaruje napredak, posebno u pravnom i institucionalnom okviru, ali praktičan uticaj reformi još nije dovoljno vidljiv niti je ostvaren napredak u oblasti slobode izražavanja.

 

U izveštaju se navodi da sistem pravosuđa u celini treba da pokaže više rezultata.

 

"Napredak u poglavljima vladavine prava, demonstriran opipljivim rezultatima, naročito u jačanju slobode izražavanja i medija, kao i dokazi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine ljudima, nastaviće da određuju sveukupan tempo pristupnih pregovora", dodaje se u predstavljenom tekstu.

 

Kao pozitivni pomaci navode se napredak u zakonodavstvu u vezi s javnim sektorom, napredak u jačanju makroekonomske i fiskalne stabilnosti i početak primene srednjoročne strategije za fiskalnu konsolidaciju.

 

Dodaje se, međutim, da je javni dug visok i da i dalje raste.

 

BiH sporo sprovodi evropske reforme

 

Evropska komisija je saopštila da su u Bosni i Hercegovini tokom 2017. godine "sporo sprovođene" prioritetne evropske reforme čiji je cilj "hvatanje u koštac s duboko ukorenjenim strukturalnim problemima koji unazađuju razvoj te zemlje".

 

U izveštaju o napretku reformi na Zapadnom Balkanu, EK naglašava da "prednost i dalje mora da se da socijalno-ekonomskim reformama, jačanju vladavine zakona i državne uprave u skladu s evropskim standardima, kao i poboljšanju saradnje na svim ravnima".

 

"Ekonomski napredak je spor zbog slabe vladavine zakona, i dalje loših uslova privređivanja, neefikasne i rasparčane javne uprave, kao i neuravnoteženog tržišta radne snage i slabih investicija", navodi se u izveštaju.

 

Komisija je navela da je Koordinacioni mehanizam za saradnju svih vlasti BiH s Evropskom unijom usvojio sklop usaglašenih odgovora za pripremu Mišljenja EK o podnetnoj molbi BiH za dobijanje statusa kandidata za članstvo.

 

Komisija u Briselu ističe da će dalje delovanje Mehanizma biti odlučujuće za dalji put evropskih integracija BiH. Navodi se i da "vlasti Bosne i Hercegovine moraju hitno da usvoje ciljanu izbornu reformu da bi se krenulo u primenu odluka Ustavnog suda BiH o Domu naroda Federacije BiH".

 

Izvor: Beta

Foto: Shutterstock.com