U predlogu novog višegodišnjeg budžeta EU za Instrument pretpristupne pomoći (IPA) iz koga se izdavajaju sredstva za reforme u zemaljama kandidatima za EU predviđena je suma za 1,2 puta veća nego u tekućem budžetu, odnosno po oko dve milijarde evra godišnje usklađeno sa inflacijom. Za period 2021-2017. za IPA je predviđeno 12,865 milijardi evra prema cenama u 2018. odnosno 14,5 milijardi usklađeno sa inflacijom, navodi se u objavljenom predlogu.

 

"IPA će podržavati zemlje kandidate i potencijalne kandidate na njihovom putu ispunjvanja kriterijuma za članstvo. Takođe će doprineti postizanju širih evropskih ciljeva osiguranja stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta u neposrednom susedstvu Unije", navodi se u dokumentu EU.

 

Inače, za Srbiju je iz pretpristupnih fondova EU za tekući budžet za period 2014-2020. predviđeno 1,5 milijardi evra.

 

U Mišljenju EK Evropskom parlamentu, Evropskom savetu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona dalje piše da će IPA u novom budžetu biti pozicionirana u kontekstu strategije za Zapadni Balkan i da će održavati razvoj situacije u odnosima sa Turskom.

 

U strategiji proširenja EU iz februara navodi se da bi 2025. EU mogla da ima više od 27 članica a kao zemlje koje predvode na putu ka EU pominju se Crna Gora i Srbija.

 

Za sada su samo te dve zemlje počele pregovore sa EU a taj proces bi trebalo da započnu i Makedonija i Albanija, o čemu će biti odlučeno na junskom samitu EU.

 

Na pitanje da li predloženi budžet uopšte omogućava proširenje, evropski komesar za budžet Ginter Etinger rekao je da alocirana sredstva treba da pomognu reforme u narednih deset godina.

 

Kako je naveo, nijedan evro u predloženom budžetu nije namenjen proširenju a ako EU u međuvremenu dobije novu članicu, Brisel će postupiti kao u slučaju Hrvatske i povećaće sredstva, preneo je EURACTIV.com.

 

EK je u dokumentu navela da izazovi spoljne politike EU zahtevaju modernizaciju u budžetu kako bi se povećale efikasnost i vidljivost, kao i bolju koordinaciju spoljne i unutrašnje politike.

 

"Predložena nova arhitektura instrumenata spoljne politike EU odražava potrebu fokusiranja na strateške prioritete, kako geografski - evropsko susedstvo, Afriku i Zapadni Balkan, tako i na zemje koje su krhke i imaju najveće potrebe, ali takođe po oblastima - bezbednost, migracije, klimatske promene i ljudska prava", ističe se u dokumentu EK.

 

Inače, predloženi budžet EU za naredni sedmogodišnji period od 1,27 hiljada milijardi evra predstavlja manje od 1,2 odsto bruto domaćeg proizvoda EU.

 

Najveći gubitnici u novom budžetu EU, kako je predloženo, jesu koheziona politika i poljoprivreda, sa smanjenjem sredstava za sedam odnosno pet odsto.

 

Ono po čemu se novi budžet razlikuje jeste i predloženi novi mehanizam za zaštitu budžeta od finansijskih rizika zbog nedovoljne vladavine prava koji zapravo znači uspostavljanje veze između finansiranja EU i stanja vladavine prava u nekoj članici.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EK