Više od 40% građana Makedonije podržava sporazum o imenu zemlje koji je njihova vlada postigla sa Grčkom, kao i ulazak zemlje u NATO i EU, pokazalo je novo istraživanje. Podrška sporazmu mnogo je veća među pripadnicima albanske manjine nego među Makedoncima. Istovremeno je samo petina ispitanika zaista upoznata sa tekstom sporazuma o imenu zemlje.

 

Pitanje na referendumu 30. septembra biće: "Da li ste za članstvo u EU i NATO sa prihvatanjem Dogovora Republike Makedonije i Republike Grčke".

 

Prema istraživanju, 41,5% ispitanika planira da na referendumu zaokruži da a 35% će glasati protiv.

 

Međutim, uočljiv je jaz između različitih zajednica u zemlji.

 

Albanska manjina je u velikoj većini za sporazum sa 88% podrške dok je među Makedoncima samo 27% za rešenje iz Prespe a 45% je protiv.

 

Većina ispitanika (66%) planira da izađe na referendum dok će se nepunih 20% pridružiti inicijativama za bojkot izjašnjavanja.

 

Istraživanje je pokazalo i da je samo petina ispitanika u potpunosti upoznata sa tekstom sporazuma o imenu između Makedonije i Grčke.

 

To istraživanje je sproveo Makedonski centar za međunarodnu saradnju u poslednjoj nedelji jula a obuhvatilo je 1.026 ispitanika.

 

Atina i Skoplje su razrešile spor koji je trajao gotovo tri decenije i 12. juna se složile da novo ime Makedonije bude Republika Severna Makedonija čime je toj zemlji otvoren put za početak pregovora o ulasku u EU i pridruživanje NATO.

 

Međutim, dogovor premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva nije zadovoljio opoziciju ni u Grčkoj, ni u Makedoniji.

 

I grčka Nova demokratija i makedonska VMRO-DPMNE pripadaju grupi Evropska narodna partija (EPP)  koja je ranije izrazila želju da se spor oko imena reši.

 

"Oni (Nova demokratija i VMRO-DPMNE) treba da gledaju na to pitanje iz šire perspektive, da uzmu u obzir svu složenost, situaciju i posledice pozitivnog ili negativnog rezuktata, i za Makedoniju i za Grčku", rekao je u junu evroposlanik iz grupe EPP u odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta Eduard Kukan.

 

U međuvremenu je Atina proterala dvoje ruskih diplomata jer su navodno pokušali da potkopaju sporazum o imenu sa Makedonijom. Kremlj je tvrdio da iza te odluke stoje SAD, što Grčka demantuje.

 

Moskva je uzvratila proterivanjem dvoje grčkih diplomata i zabranom ulaska u Rusiju grčkom minstru spoljnih poslova Nikosu Kocijasu.

 

Grčki diplomatski izvori kažu da je odluka Rusije "asimetrična", s obzirom da je Atina imala dokaze i razlog da protera dvoje ruskih diplomata.

 

Isti izvori dodali su da će Atina reagovati "odgovarajuće i propocionalno".

 

Izvor: EURACTIV.com/ANA

Foto: Beta/AP