Makedonski glasači podržali su plan promene imena države sa ciljem da se okonča gotovo tri decenije dug spor sa Grčkom i otvori put te zemlje u EU i NATO ali je izlaznost na referendumu bila mnogo manja od očekivane. Zapadne zemlje i zvaničnici pozvali su Skoplje da nastavi s potrebnim procedurama za promenu imena zemlje i tako nastavi proces evroatlantskih integracija.

 

Državna izborna komisija (DIK) Makedonije objavila je 1. oktobra da je na osnovu 98,6% obrađenih glasova na referendumsko pitanje "za" odgovorilo 91,48%, a "protiv" 5,64% izašlih glasača. Ti podaci su nezvanični i očekuje se da kasnije danas budu objavljeni zvanični rezultati.

 

Na referendumu su građani Makedonije odgovarali na pitanje "da li ste za članstvo u EU i NATO sa prihvatanjem dogovora Republike Makedonije i Republike Grčke". Pravo da se izjasni imalo je 1,8 miliona građana a izašla je samo trećina.

 

Premijer Makedonije i lider SDSM Zoran Zaev izjavio je po zatvaranju birališta da su građani na referendumu poručili da treba da se prihvati Dogovor sa Grčkom i da zemlja postane članica EU i NATO. On je na konferenciji za novinare pozvao sve poslanike u makedonskom parlamentu, bez obzira kojoj stranci pripadaju, da nacionalne interese stave iznad partijskih i da podrže ustavne promene.

 

Premijer Makedonije je rekao da zna da je za ustavnu promenu imena države potrebna dvotrećinska većina od 80 poslanika i da ostavlja nekoliko dana da se vidi da li može da se postigne, a ako se ne uspe u tome odmah će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.

 

"Napravićemo uvid u parlamentu da se vidi da li ima dvotrćinske većine, a ako ima počinju ustavne izmene. Ako nema ide se brzo na prevremene izbore, najverovatnije krajem novembra. To je važno da bi se poštovali rokovi iz Dogovora sa Grčkom", rekao je Zaev.

 

Referendumska koalicija oko vladajućih SDSM i DUI trenutno ima podršku od 71 poslanika.

 

Kako je istakao Zaev, evropska Makedonija dobila je više glasova za od bilo kojeg pobednika na bilo kojim parlamentarnim izborima u samostalnoj Makedoniji.

 

"Na referendumu je glasalo više od 600.000 a od njih više od 90% je glasalo za i poručili su da Makedonija treba da prihvati dogovor sa Grčkom i postane članica EU i NATO. Da je glasalo 1,1 milion građana, ovi glasovi za bili bi većina", rekao je Zaev.

 

Prema rečima Zaeva, bolji dogovor o rešavanju spora sa Grčkom oko imena ne može se postići i to je svima jasno.

 

"Ne treba da se igramo, sudbina zemlje je u pitanju", rekao je makedonski premijer u poruci političkim protivnicima iz opozicionog VMRO DPMNE, čiji je lider Hristijan Mickoski ocenio da je referendum propao i da su građani odbacili Dogovor sa Grčkom.

 

Na pitanje da li će podneti ostavku jer nije postignut propisani cenzus na referendumu od 903.000 birača, Zaev je rekao da nema nameru da podnese ostavku, već i da ga broj građana koji su glasali obavezuje da nastavi da Makedonija postane članica EU i NATO.

 

Evropski komesar za proširenje Johanes Han čestitao je građanima Makedonije koji su glasali na konsultativnom referendumu i dodao da od svih političkih lidera očekuje da poštuju tu odluku.

 

"Čestitam onima koji su glasali na konsultativnom referendumu i iskoristili svoje demokratsko pravo. Sa veoma značajnim glasovima za, to je široka podrška Dogovoru iz Prespe i evroatlantskom putu zemlje", napisao je Han na Tviteru.

 

"Sada očekujem od svih političkih lidera da poštuju tu odluku i da je sprovedu sa velikom odgovornošću i jedinstvom bez partijskih podela i u interesu države", dodao je.

 

Na pitanje novinara u Briselu da li Evropska komisija smatra da je referendum u Makedoniji uspeo ili ne, portpartol Komisije Margaritis Šinas je na redovnom brifingu uzvratio da je "referendum dao rezultat".

 

Predstavnik socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Knut Flekenštajn izrazio je zadovoljstvo što je "većina glasača izabrala da se reši spor Skoplja i Atine oko imena".

 

On je naveo da gorak utisak ostavlja to što, zbog "besramne kampanje za bojkot" koji su vodile desničarske snage, na izjašnjavanju nije učestvovalo dovoljno građana, ali da je refenredum bio "jasan glas".

 

Flekenštajn je 1. oktobra pozvao sve strane da sprovedu sporazum Atine i Skoplja u skladu s, kako je naveo, voljom većine građana.

 

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg napisao je na Tviteru da rezultat referenduma predstavlja "istorijsku priliku" dodajući da su "Vrata NATO otvorena".

 

Rezultat referenduma pozdravio je i Vašington a Stejt department je zatražio od makedonskih poslanika da "se izdignu iznad partijskih politika i iskoriste istorijsku priliku da obezbede svetliju budućnost za zemlju kao punopravni učesnik u zapadnim institucijama".

 

"SAD snažno podržavaju potpuno sprovođenje Dogovora iz Prespe koji će omogućiti Makedoniji da zauzme svoje legitimno mesto u NATO i EU, doprinoseći regionalnoj stabilnosti, bezbednosti i napretku", navela je u saopštenju od 1. oktobra portparolka Stejt departmenta Heder Nauert.

 

Podrška je stigla i iz zvanične Atine - kako prenosi makedonska državna agencija MIA, grčki premijer Aleksis Cipras je pohvalio Zaeva za "odlučnost i hrabrost da produži sa sprovođenjem Dogovora" o promeni imena Makedonije, uz garancije za makedonski identitet, jezik i kulturu.

 

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP