Program za sticanje crnogorskog državljanstva preko investicija trajaće tri godine, počev od 1. januara 2019, i u tom periodu može se prihvatiti najviše 2.000 zahteva, odlučila je vlada u Podgorici. U vladi smatraju da će davanjem ekonomskog državljanstva doprineti ubrzanju ekonomskog razvoja i privlačenju stranih investicija. Inače, "pasoš u zamenu za investicije" je praksa koja je dobro poznata i u EU, gde je primenjuje 13 članica.

 

Jedan od uslova je da za crnogorsko državljanstvo može aplicirati stranac koji u Crnoj Gori ili drugoj državi nije pravosnažno osuđen i za kojeg je agent za ocenu međunarodne podobnosti dao pozitivno mišljenje, uključujući dokaz o poreklu novca namenjenom za uplatu i ulaganja u skladu s vladinom odlukom.

 

Potpredsednik vlade Milutin Simović kazao je da je vlada odluku o ekonomskom državljanstvu donela s ciljem daljeg ubrzanja ekonomskog razvoja i privlačenja stranih investicija, koje će, prema njegovim riječima, doneti nova radna mesta.

 

"Ekonomsko državljanstvo je odavno prepoznato u brojnim zemljama širom sveta kao važan instrument privlačenja investicija. Ovom odlukom intenziviraćemo razvojne projekte i razvoj nerazvijenih područja", rekao je Simović na konferenciji za novinare posle sednice vlade 22. novembra.

 

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović kazao je da će novac biti uplaćivan u poseban fond iz kojeg će se finansirati izgradnja infrastrukture u manje razvijenim opštinama na severu zemlje.

 

"Aplikanti moraju zadovoljiti kriterijume polaganja na račun države Crne Gore 450.000 evra u Primorskom regionu i Podgorici, odnosno 250.000 evra u Severnom regionu i Centralnom regionu osim Podgorice, kao i 100.000 evra namenjenih manje razvijenim područjima. Pored toga, aplikant mora da položi 15.000 evra za aplikaciju za sebe, po 10.000 evra za najviše četiri člana porodice, i po 50.000 evura za svakog narednog člana porodice", rekao je Radulović.

 

Ministar je odgovarajući na pitanje novinara rekao da ne vidi nijedan razlog da imena investitora koji ulaganjem budu ostvarili pravo na državljanstvo Crne Gore ne budu dostupna javnosti.

 

"Keš za pasoš" dobro je poznata praksa širom Evrope i trgovinu pasošima ili boravišnim vizama u zamenu za investicije obavlja 13 članica EU.

 

Prema nedavno objavljenom izveštaju međunarodnih nevladinih organizacija "Bekstvo u Evropu - U mračnom svetu zlatnih viza", u poslednjih deset godina kroz različite šeme EU je dobila više od 6.000 novih državljana i oko 100.000 novih građana sa, kod mnogih od njih, sumnjivim poreklom finansiranja i bogatstva.

 

U izveštaju se upozorava da je Evropa praksom "zlatnih pasoša" otvorila vrata kriminalu i korupciji i da neke članice EU vode lukrativnu industriju trgovine državljanstvom.

 

Izvor: Beta

Foto: EK