Kina je najnoviji igrač u regionalnoj igri moći na Zapadnom Balkanu gde zahvaljujući rastućoj pomoći, trgovini i investicijama ponekad konkuriše ekonomskom uticaju EU i Brisel sve više sumnja da Peking koristi svoju ekonomsku snagu radi političke dobiti, ocenjuje se u novom izveštaju objavljenom pred Minhensku bezbednosnu konferenciju. Kao primer rastućeg kineskog uticaja u regionu, uz ekonomski, navodi se i uticaj na medije u Srbiji ili na tink-tenkove u Makedoniji.

 

Minhenska bezbednosna konferencija, 55. po redu, biće održana od 15. do 17. februara.

 

U delu izveštaja o regionu sa podnaslovom "Zapadni Balkan: Sa takvim prijateljima..." navodi se da lideri EU prepoznaju strateški značaj delova koji nedostaju na "slagalici Evrope" ali da su nedostatak političkog i ekonomskog napretka u regionu, kao i zamor od proširenja u EU, umanjili kod obe strane veru u neizbežnost ulaska u EU.

 

Situacija u regionu ocenjuje se kao krhka i dodaje da je Kosovo, suprotno željama NATO, u decembru odlučilo da pravi vojsku, na šta je Srbija odgovorila pretnjom vojnom intervencijom, dok u Sarajevu rastu bojazni od etničkih tenzija sa ulaskom srpskog nacionaliste Milorada Dodika u predsedništvo BiH.

 

U međuvremenu građani Zapadnog Balkana izražavaju svoje neslaganje i protestima i napuštanjem regiona, posebno mladi ljudi.

 

Negativan razvoj situacije na Zapadnom Balkanu pojačava se kako drugi akteri povećavaju svoj uticaj, posebno Kina i Rusija, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da je Rusija tradicionalni igrač u regionu ali da sada na Balkan gleda kao na deo nove "velike igre" koja može da pomogne da se oslabi EU.

 

Moskvu optužuju da deluje u cilju destabilizacije Zapadnog Balkana, uključujući naporima za podsticanje etničkih sukoba i podizanjem tenzija sa EU kroz anti-zapadnu propagandu.

 

Kako se navodi u izveštaju, Rusija je 2018. pokušala da sabotira jedan od najznačajnijih sporazuma u regionu - o imenu Makedonije između te zemlje i Grčke nakon što je taj spor gotovo tri decenije bio glavna prepreka evroatlantskim integracijama Skoplja.

 

Novi igrač u regionalnoj igri moći je Kina i svi sa Zapadnog Balkana, osim Kosova, uključeni su u inicijativu Pekinga Pojas i put kroz format 16+1 (16 zemalja centralne i istočne Evrope plus Kina).

 

Region je pozdravio preko potrebnu kinesku pomoć, trgovinu i priliv investicija koji su u stalnom rastu i u nekim oblastima konkurišu ekonomskom uticaju EU.

 

Iako Peking podržava pridruživanje regiona EU, kineske aktivnosti u Briselu bude sumnju da Kina možda koristi svoju ekonomsku snagu radi političke dobiti.

 

Pored toga, kineski projekti nisu nužno u skladu sa EU standardima održivosti ili transparentnosti. Zato kineski ekonomski domet predstavlja opasnost za region, posebno kada je reč o dugu, s obzirom da najveći deo investicija dolazi u formi zajmova, navodi se.

 

EU se tek nedavno pozabavila rizicima od takvog razvoja događaja i početkom 2018. Evropska komisija je usvojila novu strategiju u kojoj je veće angažovanje u regionu označeno kao geostrateška investicija.

 

I NATO i EU sada se aktivno bore protiv ruske propagande u regionu a EU je pokrenula i niz evropskih projekata povezivanja (konektiviti projekata) kako bi konkurisala kineskim projektima.

 

Izvan ekonomske sfere, navodi se da u Srbiji Komunistička partija Kine promoviše "pozitivno" medijsko pokrivanje te zemlje kroz jačanje saradnje sa srpskim medijima i organizovanje, npr, zajedničkih seminara o "zdravom novinarstvu". Srpski mediji takođe su, piše u izveštaju, redovno objavljivali autorske tekstove Sija Djinpinga.

 

Istovremeno je kineski zajam od 809 miliona evra za izgradnju deonice auto-puta do Srbije podigao crnogorski dug na neodrživih 80% BDP dok u Makedoniji kineska Komunistička partija podstiče saradnju državnih kineskih instutucija i tink-tenkova iz te i drugih balkanskih zemalja sa ciljem popularizacije kineskih interesa.

 

Godina pred nama daće neke naznake da li region Zapadnog Balkana još veruje u evropsku budućnost, zaključuje se u petom godišnjem izveštaju objavljenom pred Minhensku konferenciju.

 

Minhenska bezbednosna konferencija vodeći je globalni forum za debate o međunarodnoj bezbednosnoj politici koji svake godine u februaru okupi više od 450 lidera i visokih zvaničnika iz celog sveta.

 

"Kada se pogleda sadašnje stanje međunarodnih odnosa, teško je izbeći osećaj da svet nije samo svedok niza manjih i većih kriza, već da postoji i fundamentalni problem. Izgleda da doživljavamo rekonstrukciju ključnih delova međunarodnog poretka", napisao je u rezimeu izveštaja "Velike pazle: Ko će pokupiti delove?" predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, ambasador Volfgang Išinger.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Minhenska bezbednosna konferencija