Bosna i Hercegovina (BiH) i Hrvatska i dalje se bore s protokom migranata ali se pritom suočavaju sa različitim izazovima, ocenio je specijalni predstavnik generalnog sekretara Saveta Evrope za migracije i izbeglice Tomaš Boček u izveštaju objavljenom 24. aprila.

 

U izveštaju se pohvaljuju napori koje BiH preduzima da obezbedi utočište i osnovne usluge migrantima i izbeglicama koji dolaze u velikom broju, ali i naglašava da je pristup procedurama za azil i servisima podrške bio ograničen, dok izazov i dalje predstavljaju odgovarajući smeštaj i efikasno staranje za decu bez pratnje.

 

"Uz pružanje utočišta i osnovnih usluga koje obezbeđuju različiti akteri, vlasti bi trebalo bolje da koordiniraju pomoć migrantima i izbeglicama i da primenjuju standarde za prilagođene i sigurne objekte za prihvat žena i dece, posebno dece bez pratnje u BiH", ukazuje se.

 

U izveštaju se dodaje da je BiH 2018. postala poželjna tranzitna zemlja za migracione tokove na Zapadnom Balkanu s više od 24.000 dolazaka, što je 20 puta više nego prethodne godine. Kako bi se nosili s velikim brojem dolazaka, uspostavljeni su novi prihvatni kapaciteti uz finansijsku podršku Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) i EU. Procenjuje se da je oko 4.000 do 5.000 ljudi još u zemlji, čekajući priliku za prelazak granice s Hrvatskom.

 

Hrvatska, koja je odgovorna za spoljnu granicu EU, takođe je zabeležila porast dolazaka s ukupno preko 7.500 registrovanih osoba 2018, od kojih je samo 352 tražilaca azila ostalo u zemlji, navodi se.

 

U izveštaju se dodaje da se tokom 2018. Hrvatska usredsredila na politike i mere za sprečavanje neovlašćenog prelaska granice i za sprečavanje pristupa njenoj teritoriji i da se primena tih politika i mera podudara s pojavom izveštaja o vraćanju migranata.

 

"Hrvatska je još jedan primer nastavka pritiska migracija na spoljne granice EU. Važno je da operacije upravljanja granicama budu u skladu s ljudskim pravima i da ne sprečavaju identifikaciju osoba kojima je potrebna međunarodna zaštita. Hrvatska bi trebalo da uspostavi verodostojne mehanizme za podnošenje žalbi i istrage  navoda o zlostavljanju na granici", preporučio je specijalni predstavnik generalog sekretara SE u izveštaju.

 

Hrvatske vlasti uspele su da osiguraju prilično dobre materijalne uslove prijema, kako za odrasle tako i za decu. U isto vreme svesni su da postojeće institucije nisu prikladne za decu migrante i izbeglice bez pratnje. Iz tog razloga, vlasti planiraju da ove godine otvore dva kontakt centra u kojima bi deca bila smeštena u početnom periodu dok bi trajale procedura za trajnije rešenje, dodaje se.

 

U zaključcima izveštaja i Hrvatska i BiH se ohrabruju da razviju alternative za imigracioni pritvor.

 

Izveštaj je sačinjen na osnovu podataka prikupljenih tokom poseta BiH i Hrvatskoj u julu i novembru 2018. U sklopu posete zemljama duž zapadnobalkanske migrantske rute specijalni izaslanik generalnog sekretara SE posetio je Grčku, Tursku, Bugarsku, Severnu Makedoniju, Srbiju i tranzitnre zone u Mađarskoj.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta