Blokada ulaska novih članica u EU je štetna i neodrživa, ali nova Evropska komisija mora snažno prionuti na reformu procesa proširivanja jer je i EU kriva i dozvolila je da ceo proces vode ustoličene vladajuće elite u zemljama Zapadnog Balkana, povlašćene u odnosu na šire slojeve društva, navodi u analizi briselski Centar za evropske političke studije (CEPS).

 

Centar upozorava da se ne sme smetnuti s uma da je fenomen te "zarobljene države" u mnogome bio uzrok nesprovođenju reformi u regionu, "ali i zato što je EU dozvolila da se to dogodi, oglušujući se na mnoga upozorenja koja su godinama stizala iz tih zemalja".

 

Kako ukazuje briselski institut, "tekući pregovori sa Crnom Gorom i Srbijom su tipičan primer takvog pristupa vođenog od vladajućih elita, kada politički vođi izrastaju sve moćniji na štetu demokratskih institucija".

 

Analiza CEPS se nadovezuje na retke medije i analitičare u EU koji nastoje da raščlane i mahom kritikuju situaciju nastalu zbog odlaganja pregovora sa Skopljem i Tiranom.

 

U osvrtima se prenose i razmišljanja koja se kreću od toga da se Zapadnom Balkanu ponudi "prelazni status" uz pristup tržištu i budžetu EU, ali ne i moć odlučivanja, pa do stava da se mora nastaviti taj proces, ali uz temeljite promene i uvažavajući stav mnogih članica Unije da je najpre ili bar uporedo nužno ojačati, objediniti EU, da bi bila sposobna da primi nove članice.

 

Analiza CEPS u mnogome sažima nedoumice oko dalje EU politike prijema novih članica, jer upozorava da je proširivanje i za samu Uniju nemoguće i štetno zaustaviti iz bezbednosnih i geopolitičkih razloga.

 

CEPS, međutim, naglašava da je "reforma procesa prijema u članstvo nužna, ali ne sme biti na štetu zemalja Zapadnog Balkana koje čekaju da uđu u EU… jer nema razloga da se reforma ne sprovede dok pregovori traju".

 

U analizi se zamera nekim članicama Unije, posebno čelnicima Francuske i Holandije, da su prvenstvo dali najpre nužnim temeljitim promenama i jačanju Unije kao preduslov za dalje razmatranje kako i kad nastaviti politiku otvorenih vrata za nove članice.

 

Podvlači se, međutim, da je Evropska komisija već u Strategiji proširivanja u februaru 2018. upravo ukazala na nužnost da se posebno temeljito zajamči opipljivo sprovođenje vladavine zakona, što je i glavna tačka zamerki Pariza, Haga, Kopenhagena i još nekih prestonica Unije.

 

CEPS smatra da to sad mora pokrenuti nova Evropska komisija, a primena Strategije se odnosi i na "nužno daleko snažnije angažovanje EU na Zapadnom Balkanu… uz vrlo opipljive poteze koji bi, ako se sprovedu, mogli obezbediti veću delotvornost procesa proširivanja".

 

To su upravo tražili naročito francuski predsednik Emanuel Makron i holandski premijer Mark Rute, kad su obrazlagali zašto zasad nije prihvatljivo odobriti početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, insistirajući i na nezavisnosti pravosuđa i nepobitnim rezultatima u suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala i ilegalne imigracije.

 

Briselski centar predočava i da se "ne sme smetnuti s uma i da je fenomen ‘zarobljene države’ bio u mnogome neuspeh zemalja Zapadnog Balkana da sprovedu reforme, ali i zato što im je EU dozvolila da se to dogodi, oglušujući se na mnoga upozorenja koja su godinama stizala iz tih zemalja".

 

Ukazujući na pogubne posledice "zarobljene države", delovanja vlasti mimo i povrh institucija, CEPS dodaje da "kao što je to dosad mnogo puta rečeno, Evropska komisija mora promeniti i metod pregovora" o članstvu.

 

"Mora napraviti bitan otklon od postupka koji su vodile ustoličene vladajuće elite koje imaju povlašćen položaj u odnosu na širi spektar društva", navodi se.

 

Briselski institut ukazuje da su "tekući pregovori sa Crnom Gorom i Srbijom tipičan primer takvog pristupa vođenog od vladajućih elita, kada politički vođi izrastaju moćniji na štetu demokratskih institucija".

 

"A pošto se uverila da su se o mnoge preporuke odlazeće Komisije oglušile zemlje članice, nova Evropska komisija će morati da uloži veliki trud da bi povratila vodeću ulogu u procesu proširivanja i poverenje tih istih članica Unije da je sposobna da ostvari rezultat", dodaje se.

 

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

Foto: Beta/AP