Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u Zagrebu da stoji uz zemlje Zapadnog Balkana, koje je na evropskom putu nedavno blokirala Francuska.

"Delimo isti kontinent, istoriju, kulturu i u istoj smo političkoj porodici. Uveravam vas da stojimo uz vas, nezavisno od svih procesa. Stojimo uz vas i želimo da nam budete što bliže", rekla je 20. novembra Fon der Lajen na kongresu Evropske narodne partije (EPP) u Zagrebu, prenela je agencija Hina.

Ona je podržala i ulazak Hrvatske u šengenski prostor, rekavši da "snažno veruje" da Hrvatska pripada tom prostoru.

Buduća šefica EK poručila je takođe da neće dopustiti nacionalistima i populistima, koji, kako je rekla, žele da izazovu podele i unište EU, da unište evropski način života.

Taj naziv, kako podseća Hina, nedavno je izazvao kritike, posebno evropskih liberala i zelenih koji smatraju da previše asocira na zaštitu Evrope od ilegalnih migranata.

Na Kongresu EPP govorila je i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović koja je upozorila na važnost proširenja EU na jugoistok Evrope.

Ona je ocenila da EU treba da reaguje brzo i da pokaže "posvećenost budućnosti naših suseda, jer će u suprotnom neko drugi to učiniti i evropski projekat neće biti dovršen".

"Stratešku prazninu, vakuum stvoren zbog neizvesne evroatlantske budućnosti i sporog provođenja potrebnih reformi, postupno popunjavaju treće strane koje možda imaju drugačije planove za ovaj deo našeg kontinenta", rekla je hrvatska predsednica u delu skupa posvećenog proširenju EU.

Ona je ocenila da EU ne sme da zaboravi hrvatske susede, koji su, kako je rekla, ključni za stabilnost i bezbednost EU.

I Merkel i Plenković podržali evropsku perspektivu država regiona

I nemačka kancelarka Angela Mekel i hrvatski premijer Andrej Plenković podržali su u Zagrebu evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana i izrazili žaljenje što nisu otvoreni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"Podržavamo planove Vlade Hrvatske tokom predsedavanja EU da dođe do sastanka sa zemljama Zapadnog Balkana. Važno je da ispunimo preduslove da se ponovo pokrenu pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Žao nam je što to nije uspelo na prošlom Evropskom savetu", rekla je Merkel na konferenciji za novinare posle susreta s Plenkovićem.

Vezano za proširenje EU, ona je rekla da mora da postoji "realistična perspektiva pristupanja EU za zemlje Zapadnog Balkana" i ocenila da ne bi bilo dobro da se EU okrene od obećanog.

"Moramo s Francuskom razgovorati koji se elementi mogu poboljšati i promeniti u pristupnim pregovorima, spremni smo na razgovore iako već danas postoji ceo niz fleksibilnosti u procesu… Želimo se usaglasiti što pre da bismo u konkretnim slučajevima mogli napredovati", rekla je Merkel.

Ona je istakla da će Nemačka koliko god može podržavati agendu hrvatskog predsedavanja EU, posebno zato što će upravo Nemačka preuzeti predsedavanje EU od Hrvatske u drugoj polovini 2020.

"Problemi koje rešimo za vreme hrvatskog predsedavanja neće morati da se rešavaju u vreme našeg predsedavanja i zato je važno da sarađujemo", dodala je nemačka kancelarka.

Na pitanje novinara može li Hrvatska preuzeti predsedavanje EU ako je optužuju za kršenje prava migranata na granici s BiH, Merkel je odgovorila da se "perspektiva zemlje koja štiti spoljnu granicu EU razlikuje od one koju imaju članice u srcu šengenskog prostora".

Ona je ocenila da je Hrvatska "puno toga učinila kako bi stvorila uslove za pristup šengenskom prostoru" i da će na to skrenuti pažnju kada se u Nemačkoj bude raspravljalo o ulasku Hrvatske u šengenski prostor.

Što se tiče bilateralnih odnosa dve države, Merkel je rekla da među njima nema problema, ali da treba ojačati privrednu saradnju.

Hrvatski premijer i lider Hrvatske demokratske zajednice Andrej Plenković ocenio je da su odnosi dve zemlje prijateljski i da kroz politički dijalog treba unapređivati i ekonomsku saradnju.

Što se tiče hrvatskog predsedavanja EU u prvoj polovini 2020. godine, Plenković je istakao da je za Hrvatsku posebno važno da do sastanka na vrhu između država članica EU i država jugoistočne Evrope u maju u Zagrebu bude pronađeno rešenje za situaciju vezano uz otvaranje pristupnih pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju.

On je istakao da će se obe države podsticati da preuzmu dodatne reforme, dok će se s partnerima u EU pokušati naći rešenje za otvaranje pregovora i eventualno modifikacije same metodologije pregovora.

Hrvatski premijer je ponovio da pregovarački okvir koji se koristi za Crnu Goru i Srbiju već omogućuje suspenziju i vraćanje na privremeno zatvorena poglavlja (reverzibilnost procesa) i zato smatra da nisu potrebni "filteri" koje predlaže Francuska.

EPP doneo rezoluciju o jačanju evropske perspektive država regiona

Istovremeno je EPP u Zagrebu usvojila rezoluciju o osnaženju evropske perspektive jugoistočne Evrope.

Tim dokumentom, koji je predložila HDZ, pozivaju se evropske institucije i države članice da što pre otvore pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

U dokumentu se traži i da se ohrabre reforme u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu da bi te zemlje što pre ispunile kriterijume za ulazak u Uniju.

Prvog dana Kongresa EPP velika pažnje bila je posvećena proširenju EU, a vodeći ljudi evropskih narodnjaka kritikovali su blokadu otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Otvaranje pregovora s te dve države u oktobru je blokirala grupa članica EU predvođena Franscuskom.

Plenković je ranije ocenio da su nova pravila proširenja EU koja predlaže Francuska nepotrebna, jer su "filteri" za zemlje kandidatkinje već sadržani u postojećem mehanizmu.

Izvor: Beta

Foto: Beta/Hina/Admir Buljubasic