Proširenje EU na Zapadni Balkan ponovo je u fokusu Evropske unije i biće jedan od prioriteta predstojećeg hrvatskog predsedavanja Uniji, ali sve zemlje regiona moraju da ulože dodatne napore u sprovođenju reformi, ocenjeno je 19. decembra u Beogradu na skupu o evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana.

Na panel-diskusiji "Od Finske do Hrvatske: Predsedavanja Savetu EU u vremenima promena – gde je tu Zapadni Balkan?", šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da nije pitanje da li će ili neće biti proširenja, nego kako će ono biti izvedeno.

Na diskusiji koju je Centar za evropske politike (CEP) organizovao u saradnji sa EU info centrom, Fabrici je ocenio da prethodnih šest meseci predstavlja "važan period" za proširenje EU, jer je "na terenu" bilo napretka, a započeta je i važna debata u Briselu o budućnosti proširenja EU.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/76867.flv

On je naveo da će Evropska komisija početkom 2020. godine predstaviti predlog za ubrzanje procesa proširenja o kojem će potom biti vođena diskusija i ocenio da će majski samit u Zagrebu biti u fokusu hrvatskog predsedavanja.

Fabrici je kazao da je otvaranje jednog poglavlja u poslednjih šest meseci u pregovorima Srbije i EU "realan rezultat", s obzirom na ostvaren napredak u reformama i na zastoj u dijalogu Beograda i Prištine koji je, kako je naveo, "uvek bitan faktor".

"Želim da uputim poruku optimizma, ali i realizma - pristupanje Uniji neće se desiti preko noći, to je uvek tih proces koji traje i povezan je s reformama. Srbija je napredovala u poslednjih šest meseci, nedavno je otvoreno važno poglavlje 4 u pregovorima Srbije s EU, koje se odnosi na kretanje finansijskog kapitala. Ima pomaka na terenu, možda je moglo više da se uradi. U Srbiji je potrebna iskrenija debata o pristupanju EU, sve političke stranke treba da doprinesu napretku zemlje ka članstvu u Uniji", naveo je Fabrici.

Fabrici je rekao da su prihvaćene neke sugestije iz izveštaja EK o napretku Srbije u vezi s radom parlamenta, podsetio da su sprovedene tri runde međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima čije se preporuke sada sprovode, i dodao da postoji zabrinutost EU zbog medijskog okruženja u Srbiji, o čemu je Brisel uputio brojne preporuke.

Ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota rekao je da će proširenje EU biti jedan od prioriteta hrvatskog predsedavanja Evropskoj uniji, u prvih šest meseci 2020. godine, i da će Zagreb u tom periodu nastojati da pruži dodatan zamah procesu proširenja i evropskoj perspektivi država Zapadnog Balkana.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/76869.flv

"U maju ćemo u Zagrebu organizovati samit EU i Zapadnog Balkana, dve godine posle sličnog samita u Sofiji, u vreme bugarskog predsedavanja. Trudićemo se da i kroz samit i kroz sve aktivnosti pitanje proširenja postavimo kao jedan od prioriteta i da ga postavimo visoko na glavnu agendu EU", kazao je Bakota.

On je naveo da se Hrvatska nada da će i pre majskog samita, u martu, Severna Makedonija i Albanija dobiti datum za početak pregovora s EU, ocenivši da bi to bio "odličan uvod u samit".

Odlazeći hrvatski ambasador rekao je da je u ovom trenutku teško reći nešto više o donošenju konkretnih zaključaka na predstojećem samitu što je, prema rečima šefa hrvatske diplomatije Gordana Grlića Radmana, jedan od ciljeva predsedavanja Hrvatske Savetu EU.

Govoreći o takozvanom "Malom Šengenu", inicijativi Srbije, Albanije i Severne Makedonije za jedinstveno tržište, Bakota je rekao da ona doprinosi stabilnosti, u smislu pripreme za članstvo u EU i saradnje u regionu, ali je dodao da je veoma bitno da ta inicijativa uključi sve ostale zemlje regiona i da ne bi trebalo da bude zamena za članstvo u Uniji.

Ambasador Finske u Srbiji Kimo Lahdevirta rekao je da zemlje Zapadnog Balkana treba da ulože dodatne napore da se reformišu i modernizuju, najviše kad je reč o poglavljima 23 i 24 (vladavina prava) u pregovorima s EU.

Govoreći o pregovaračkom poglavlju 31 - Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, Lahdevirta je kazao da dosadašnje ponašanje Srbije predstavlja razlog za brigu, jer ono ne može da se promeni preko noći, i dodao da srpska spoljna politika treba da bude "jasnija i više usklađena s evropskom".

Ocenio je da je oktobarska odluka EU da ne otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom bila "veliko razočaranje", ali da je Unija sada ujedinjena u tome da želi napredak po pitanju proširenja.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/76870.flv

"Počinje rasprava o metodologiji (u procesu proširenja), očekujem da nova Evropska komisija preuzme važnu ulogu u tome. Proširenje je ponovo visoko na agendi EU, što je neophodno za ubrzanje tog procesa", naveo je finski ambasador.

Lahdevirta je dodao da Finska ima isti cilj kao Hrvatska - da proširenje na Zapadni Balkan mora da bude relanost i da sve zemlje tog regiona treba da imaju verodostojnu perspektivu članstva u EU.

Predsednik Upravnog odbora CEP Srđan Majstorović rekao je da misli da će prioritet hrvatskog predsedavanja biti kako povratiti kredibilitet politici proširenja EU, ozbiljno poljuljan odlukom da se ne otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, i dodao da hrvatsko, ali i naredno nemačko predsedavanje treba da doprinese obnovi poverenja između EU i Zapadnog Balkana.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/76871.flv

"U fokusu hrvatskog predsedavanja biće teme poput nove metodologije - kako proces proširenja učiniti efikasnijim, zatim veliki samit u maju na kojem treba da se donesu važni zaključci o nastavku procesa proširenja. Ali u fokusu bi trebalo da bude iznalaženje načina kako da se dođe do konsenzusa u vezi s otvaranjem pregovora sa Skopljem i Tiranom i ukidanjem viza za građane Kosova", kazao je Majstorović.

On je ocenio da to "neće biti nimalo lak posao", jer među članicama EU postoje različita mišljenja, ali je naveo da uloga predsedavanja i jeste da pokuša da pronađe konsenzus o tom važnom pitanju, iako će, kako je rekao, hrvatsko predsedavanje biti opterećeno velikim evropskim temama - novim budžetom EU, realizacijom Bregzita, ali i početkom dijaloga o budućnosti EU.

Majstorović je rekao da je potrebno što pre pronaći način kako metodološki urediti novi pristup politici proširenja EU koja "mora da bude efikasnija i bliža građanima".

"Građani treba da osete konkretne koristi ovog procesa, pristupanje EU u mnogo manjoj meri treba da bude samo otvaranje i zatvaranje poglavlja, već je potrebno mnogo rigoroznije praćenje, pa i uslovljavanje napretka ozbiljnim sprovođenjem neophodnih reformi. Samo usvajanje zakona ne utiče na život građana, a ako oni ne prepoznaju korist od tog procesa, i njihova podrška će biti manja", kazao je predsednik UO CEP.

On je dodao da su vlasti Srbije "u ozbiljnom problemu" kad je reč o sprovođenju reformi i ocenio da je otvaranje samo jednog poglavlja u poslednjih šest meseci znak da Srbija ne postiže rezultate koji se od nje očekuju.

Izvršna direktorka Centra za demokratiju Nataša Vučković, poslanica Demokratske stranke, rekla je da u predstojećoj evropskoj debati o proširenju Unije treba da učestvuju i zemlje kandidati i da je potrebno da se u Briselu čuju i njihovi glasovi.

Vučković je kazala da brži napredak zemlje ka EU zavisi od brzine ispunjavanaja domaćih zadataka, ali i od atmosfere u EU, i ocenila da civilno društvo treba da insistira na ubrzanju reformi u oblasti vladavine prava, jer su vladavina prava i poštovanje ljudskih prava pitanja pred kojima niko u Evropi neće zatvarati oči, ako bude nezadovoljavajućih rezultata.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/76868.flv

Navela je da Hrvatska tokom predsedavanja Unijom treba da uloži napor da se glasovi država kandidata čuju u EU i da treba da insistira na jačanju vladavine prava, poštovanju ljudskih prava i sprovođenju reformi.

Izvor: Beta

Foto/Video: Beta