Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da su ona i predsednik Aleksandar Vučić naklonjeni novoj metodologiji pregovora o članstvu s EU, dok su ministarka Jadranka Joksimović i ministarstvo za evropske integraciji nešto uzdržaniji. Vučić je rekao da se na sastanku lidera EU i Zapadnog Balkana mogla videti iskrena posvećenost najviših zvaničnika Unije napretku celog regiona.

Ana Brnabić je, posle razgovora sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen 17. februara u Briselu, ocenila da je nova Evropska komisija počela da radi sa novom energijom i novom metodologijom pregovora o članstvu koja je razumnija i shvatljivija i za građane, uz najavu ekonomskog plana koji će biti podrška za napredak ka EU.

Srpska premijerka je primetila i da nova metodologija predviđa i neke nepovoljne poteze, a to je da se pregovori mogu vratiti unazad ako se ispostavi da nema opipljivih rezultata, ali je rekla da će srpske vlasti napraviti analizu i sagledati šta je povoljnije za zemlju.

Nova metodologija izgleda dosta jasnija i praktičnija, nudi izvesniju perspektivu pregovora u grupisanim srodnim poglavljima, a "nudi i mogućnost mnogo značajnije i ozbiljnije finansijske podrške kako bi poduprili refome u tom procesu", što će biti usvojeno na samitu EU-Zapadni Balkan u maju u Zagrebu.

Brnabić je naglasila da se u svim susretima sa međunarodnim zvaničnicima primećuje da Srbija napreduje i da je "Srbija moguća prva zemlja koja će ući u EU, mada za to treba da još puno radimo i da se dokazujemo reformama".

A, kako je predočila, Srbija ne može da nastavi svoj stabilan ekonomski rast bez stabilnog Zapadnog Balkana, pa se otud Beograd zalaže za pokretanje pregovora o članstvu sa Skopljem i Tiranom, dok je u Uniji ogromna podrška "mini-šengen" inicijativi.

Sastanak lidera EU i Zapadnog Balkana

Čelnici EU i država Zapadnog Balkana su 16. februara u Briselu ramatrali sprovodivost nove metodologije prijema u članstvo EU, izglede za obnovu dijaloga Beograd-Priština i mogućnost početka pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je na sastanku video iskrenu posvećenost najviših zvaničnika Unije napretku celog regiona.

Vučić je novinarima posle sastanka rekao da je EU otvorena za sve nove inicijative i ideje, da će poslati timove da razgovaraju sa čelnicima zapadnobalkanske šestorke i da će pripremiti investicioni paket za ceo region.

"Podsticaće se regionalna saradnja, mi računamo da je važno da unapređujemo odnose u okviru 'mini Šengena'. To bi otvorilo perspektivu, imali bismo mnogo više konkretnih rezultata u odnosu na ono što smo imali do danas, to je najvažniji rezultat sastanka", kazao je Vučić.

On je rekao da su lideri regiona "videli iskrenu posvećenost" EU i njenih zvaničnika, predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, "želji da ljudi na Balkanu osete blagodeti pristupanja Uniji".

"Borili smo se i pojedinačno za sebe i za ceo region, mislim da smo dobro obavili taj posao. Posebno je ohrabrujuće što se danas vidi mnogo veća posvećenost Balkanu za razliku od juče i mnogo veća zainteresovanost. Ako dođe do ovih stvari, imaćemo mnogo više mogućnosti da napredujemo", dodao je Vučić.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da je susret čelnika EU i vođa zemalja Zapadnog Balkana uneo novu snagu u proces približavanja regiona Evropskoj uniji i podvukao da je promena metodologije proširenja uticala na Francusku da se više ne protivi tom procesu, ali da sad još treba u to uveriti i Holandiju i Dansku.

Plenković je ocenio da promena metologije nije samo stav o grupisanju srodnih poglavlja, već sveukupni politički pristup pregovorima, kao i mogućnost da se poglavlja vrate na početak pregovora, ako nema opipljivog napretka.

Premijer Hrvatske, predsedavajuće EU, dodao je da očekuje da se do kraja marta zaokruži i usvoji stav Unije o početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a posebno je ukazao na važnost paketa investicija i podrške EU ekonomskom oporavku i napretku Zapadnog Balkana.

Kosovski predsednik Hašim Tači izjavio jeda ko god bude imenovan za izaslanika Evropske unije za dijalog Beograd-Priština mora "Kosovo tretirati kao suverenu državu".

Na pitanje novinara kako gleda na mogućnost da se dijalogom Beograd - Priština bavi izaslanik iz EU države koja ne priznaje Kosovo, Tači je rekao da je kosovska nezavisnost realnost.

"Neka dođe ko god želi, Kosovo je nezavisna i suverena država. Ko god bude bio imenovan mora tretirati Kosovo kao suverenu državu, jer u suprotnom, neće imati smisla angažovanje te osobe", ocenio je kosovski predsednik.

Tači je takođe želeo da ukaže na to da je američka strana u proteklim nedeljama postigla ono što se nije moglo zamisliti u poslednjih 20 godina.

"Naravno da je uloga EU važna, ali je uloga SAD nezamenjiva", zaključio o je predsednik Kosova.

Predsednik Crne Gore Milo Djukanović izjavio je  da Zapadni Balkan mora da se izbori sa svim izazovima prošlosti, kako bi napredovao ka Evropskoj uniji.

"Crna Gora je u stanju da probleme sa drugim zemljama rešava u najboljem duhu evropske prakse i tekovina EU", kazao je Djukanović.

Kada je reč o proširenju, predsednik Crne Gore ocenio je da EU nakon deklarativne mora pokazati i suštinsku zainteresovanost.

Albanski premijer Edi Rama ocenio je da za zemlje Zapadnog Balkana neće biti lako da napreduju ka članstvu u Evropskoj uniji, ali je zahvalio predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu i čelnicima evropskih institucija na snažnim naporima za podsticanje procesa proširenja.

Rama je, aludirajući na snažan vetar koji je veoma otežao sletanje aviona u Brisel, rekao da su "svi danas sleteli s teškoćama u Brisel", što je neka vrsta naznake da za njih "prizemljenje neće biti lako".

Albanski premijer je dodao da su lideri zemalja Zapadnog Balkana veoma zainteresovani da razmotre novu metodologiju (proširivanja), za koju se nada da će biti nova platforma razumevanja među zemljama članicama EU.

Izvor: Beta

Foto: EK