Ministri spoljnih poslova država Evropske unije su 24. marta postigli "politički dogovor" da se, zasad bez određivanja datuma, pokrenu pregovori o prijemu u članstvo sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Međutim, od vlasti u Tirani se traži da dodatno pokažu rezultate u vladavini prava, suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, i da poprave uslove za izbore i izborni zakon. Očekivanu odluku o "političkom zelenom svetlu" za pregovore sa Skopljem i Tiranom treba da potvrde šefovi država ili vlada EU koji zasedaju kasnije ove nedelje.

Neki evropski mediji navode da je konačna saglasnost postignuta sinoć, pošto su Francuska, Španija, Holandija, Danska i Nemačka unele dodatne stavke u predlog odluke koju će usvojiti samit Unije.

Uvaženi su zahtevi Grčke da se u zaključke unesu jemstva da će u Albaniji biti poštovana prava grčke manjine i da neće biti diskriminacije grčke manjine prilikom upisivanja imovine u katastre.

Usaglašeni zaključci sadrže i stavove o novoj metodologiji procesa pregovora o prijemu u članstvo država Zapadnog Balkana. Time bi taj postupak trebalo da bude brži, delotvorniji, a ne "previše automatski i s tehnokratskim rukovodjenjem", piše francuski list Lezeko.

To znači da se uporedo osnaže i preurede ustanove i sistem odlučivanja EU da bi ona bila u stanju, kako je objašnjeno, da u neko dogledno vreme primi nove članice.

Video dogovor šefova evropskih diplomatija mora biti potvrdjen u pisanom obliku, a on prosleđen samitu EU na odobrenje.

Potom bi Evropska komisija pripremila okvire za pregovore sa Skopljem i Tiranom da bi tada bili utvrđeni i datumi pregovora za Skoplje, a uslovno i za Tiranu.

To bi se potvrdilo i na očekivanom samitu EU i Zapadnog Balkana u maju u Zagrebu.

Neki zvaničnici koji prate ministarsko zasedanje kažu da, s obzirom na pandemiju korona virusa, treba još videti da li će  samit u glavnom gradu Hrvatske moći da se organizuje.

Inače, prethodno je Savet ministara razmatrao otvaranje pregovora o članstvu sa dve balkanske zemlje na sastanku 15. oktobra 2019.

Evropski savet je 17-18. oktobra odlučio da se pitanju proširenja vrati na dnevni red pre samita EU-Zapadni Balkan u maju u Zagrebu.

Od tada je Komisija objavila svoje predloge za unapredjenje procesa pristupanja sa ciljem da se povećaju kredibilitet i poverenje na obe strane i da se postignu bolji rezultati "na terenu".

Takođe je Evropska komisija predstavila ažurirane izveštaje o napretku reformi u Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Na osnovu toga, kako je naveo Savet u najavi sastanka, evropski "ministri će održati političku raspravu o otvaranju pregovora o pristupanju sa dve zemlje".

Francuska je pre pet meseci blokirala početak pregovora o proširenju sa Albanijom i Severnom Makedonijom s obrazloženjem da proces proširenja pre toga mora da se preispita i unapredi.

Takva odluka posebno je pogodila Severnu Makedoniju koja je uspela da reši dugogodišnji spor sa Grčkom oko imena, uprkos snažnom otporu u zemlji.

U izveštajima o reformama u Severnoj Makedoniji i Albaniji objavljenim početkom marta, EK je ostala pri svojim ranijim preporukama da se otvore pregovori o pristupanje sa te dve zemlje.

U zaključcima ažuriranih izveštaja za obe zemlje je ocenjeno da su pojačale napore i isporučile dalje značajane i održive rezultate u ključnim oblastima identifikovanim u Zaključcima Saveta iz juna 2018. i da, shodno tome, ostaju validne preporuke EK iz 2019. da se otvore pregovori o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanjom.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta