Šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu i bezbednosnu politiku, Dušan Reljić, ocenio je da je 2020. godina prelomna za EU, poput 1945. ili 1991, ali da se ne može pretpostaviti kako će se promene zbog pandemije korona virusa odraziti na EU integracije - da li će podstaći čvršće povezivanje ili će ojačati nacionalne države.

U intervjuu za portal Novosti Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj, Reljić je ocenio da veliku grešku prave svi u regionu koji misle da će neko drugi da ih spasava.

"Rusija je daleko, Kina još dalje. Prostor bivše Jugoslavije je ekonomski, politički i ljudski integrisan u EU", naglasio je Reljić.

Ukazao je da bi model po kojem slabije članice Unije primaju novac kroz kohezione i strukturne fondove trebalo da se proširi na šest ekonomija jugoistoka Evrope koje još nisu u EU. "Ako one daju novac Uniji kroz trgovinu, finansije i odlazak ljudi, onda je pitanje solidarnosti da im se deo i vrati", dodao je on.

Na konstataciju da je EU od početka korona-krize Beogradu poslala pomoć u vrednosti od oko sto miliona evra, ali da se to u Srbiji ne spominje ni približno koliko pomoć Rusije i Kine, Reljić je rekao da je Evropska komisija nepotrošeni novac od pretpristupnih fondova IPA 2 preusmerila tako da zemlje Zapadnog Balkana mogu da ga koriste za suzbijanje pandemije koronavirusa.

"Reč je o nekoliko stotina miliona evra, a Srbija će, kao najveći primalac IPA fondova u Jugoistočnoj Evropi, imati najviše koristi. Što se tiče aviona s kineskom opremom, njih organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a plaća EU. Činjenice neosporno potvrdjuju da najveću pomoć pruža EU", rekao je Reljić.

Po njegovim rečima, "Vučić i drugi u Jugoistočnoj Evropi grade bitan deo svog političkog marketinga pozicionirajući se kao kritičari EU što im je potrebno zato što je veliki deo njihovog izbornog tela desničarski i autoritarno nastrojen i uzore prepoznaje u Kini i Rusiji - državama u kojima su stvoreni kvazifeudalni sistemi vlasti s doživotnim vođama, te sve više i u Mađarskoj pod Orbanom i Turskoj pod Erdoganom".

Dodao je medjutim da "takva strategija obezvređivanja političkog i ekonomskog povezivanja u Evropi najviše šteti Srbiji i drugim državama u regionu" jer "blagostanje regiona zavisi temeljno od toga koliko će uspeti da postane deo evropskog projekta demokratskog ujedinjenja".

Reljić je ukazao da su Srbija i druge zemlje regiona mnogo više zavisne od EU, nego mnoge zemlje članice Unije.

"Oko 80%% spoljnoekonomske razmene regiona je s EU, pre svega s Nemačkom i Italijom. Sama Nemačka ima oko 45 do 50% ekonomske razmene s Unijom, njeni veliki partneri su Amerika i Azija. Ako imate 80% trgovine sa Unijom, ako veliki deo spoljnih ulaganja dolazi odatle, ako je bankarski sistem većinski u vlasništvu banaka iz EU, i ako imate ekonomske migrante koji odande decenijama šalju dragocene doznake, vi ste ekonomskim i socijalnim strukturama duboko integrisani u EU koja i fizički okružuje region, kao i NATO", rekao je Reljić.

Podsetio je da se kapital iz Jugoistočne Evrope preliva u Nemačku i Italiju i drugde kroz trgovinu, bankarstvo i ostale grane, da je trgovinski deficit tih šest ekonomija s Unijom u poslednjih desetak godina oko sto milijardi evra i da bi region morao da se razvija s nekih 6-8% rasta BDP godišnje da bi za trideset godina dosegao prosek Unije.

Izneo je podatak da "maltene svaka dva minuta jedan građanin Zapadnog Balkana dobija dozvolu boravka i rada u EU - približno 230.000 u 2018." i rekao da je vlastima u Srbiji i drugde u regionu postalo jasno da ne funkcioniše njihov sadašnji razvojni model "zasnovan na otimanju za strane investicije kroz obaranje domaćih troškova radne snage, poreske i druge podsticaje".

"Zato pokušavaju da učestvuju u kineskom razvoju da bi povećali svoje stope rasta. Ni taj model ne deluje izgledno, jer i Kina, kada proizvodi u inostranstvu, pre svega traži jeftinu radnu snagu i poresku poštedu", rekao je Reljić.

S druge strane, nastavio je on, "Srbija je u novije vreme s malim brojem zaposlenih bitno povećala izvoz informatičkih usluga, sve do približno 1,4 milijarde evra godišnje. Na složenijim se poslovima zarađuje veći novac, tada mladi imaju razloga da ostanu, ali je potrebno da država ulaže u tehnologiju i obrazovanje, za šta zemlje regiona nemaju sredstava", rekao je on.

Reljić je naveo da balkanske zemlje imaju ogromne deficite, a nemaju nadoknadu za otvoreno tržište u odnosu na EU, što imaju ekonomski slabije članice EU, poput Mađarske ili Rumunije koje dobijaju nadoknadu pre svega kroz strukturne i kohezione fondove, dok Hrvatska u sadašnjem budžetu EU dobija na poklon oko 8,5 milijardi evra za razvoj i samim time može lakše da izdrži deficite i podnese iseljavanje.

Upitan u kojoj je vezi ekonomski odnos regiona i Unije s održavanjem autoritarnih režima koji počivaju na političkom kapitalizmu i zarobljavanju države, Reljić je rekao da tip političke ekonomije uspostavljen izmedju jakih zemalja EU i slabih postjugoslovenskih država, reprodukuje autoritarne vlasti, te im izručuje stanovništvo, dugoročno sprečavajući da dođje do neke vrste prosvećene vladavine.

"U toj društvenoj strukturi najveći broj ljudi je siromašan i iscrpljen prioritetom dnevnog preživljavanja, s prihodima od 300 do 400 evra mesečno. Istovremeno, ljudi odlaze, te sve više slabe srednja klasa i inteligencija koje bi bile politički zahtevnije i tražile veće slobode, prava, kontrolu države - sve što se smatra dobrom vladavinom" rekao je Reljić.

Dodavši da je "za rast popularnosti dovoljno obećati porast penzija 10% ili dati sitan novčani poklon svim građanima", Reljić je ocenio da "režimi u Srbiji ili Crnoj Gori mogu tako trajati još 20 i više godina".

"Ne treba ni idealizovati srednju klasu koja u kriznim situacijama često ide udesno i glasa za autoritarizam. Ali da bi neko bio nezavisan u političkom delovanju, on mora da je ekonomski nezavisan i da mu preživljavanje ne zavisi od države i političkih vođa", naveo je Reljić.

On je rekao da se ne slaže s tezom da EU "direktno podupire lokalne autoritarne vladare i ‘stabilokratiju’ nauštrb demokratije".

Na konstataciju da se na Balkanu često govori o Rusiji i Kini kao o konkurentima EU u borbi za uticaj i pozicije, Reljić je rekao da je ključni interes svake vlasti u Srbiji za Rusiju i Kinu u tome što te dve članice Saveta bezbednosti UN sprečavaju da Kosovo postane međunarodno priznata država u svetskoj organizaciji.

"Ali Rusija i Kina ne mogu da preokrenu situaciju u kojoj Zapad većinski podržava secesiju Kosova. Vrhunac toga što one ekonomski, finansijski, preko kulturnih veza i diplomatsko-politički mogu da urade je da budu 'remetilački' faktor, ali nisu u stanju da budu kreator novih odnosa u regionu. Uspevaju jedino da iritiraju Zapad, recimo time što u Bosni podržavaju određene opcije, ili navedu Vučića da u izjavama obezvređuje EU, a podilazi 'čvrstorukašima' i 'čizmašima' na Istoku. Još manji domet ima Turska", rekao je Reljić.

Upitan da li se od Hrvatska moglo očekivati da se više angažuje za Zapadni Balkan, Reljić je rekao da je ideja da taj region bude u fokusu hrvatskog predsedavanja EU, deo šireg dogovora s Nemačkom, koja predsedavanje preuzima u julu.

"Sama Hrvatska nema kapaciteta da diplomatskom akcijom promeni komplikovanu situaciju u ostatku bivše Jugoslavije i pomeri s mrtve tačke integraciju tog regiona u EU. Potrebno je mnogo vremena i saglasnosti među najvažnijim evropskim političkim akterima, a to su pre svega Nemačka i Francuska", rekao je Reljić.

Pored toga, ukazao je on, "veliki deo trenutnog hrvatskog političkog identiteta i dalje je zasnovan na sukobu s Beogradom. Zagreb nije neutralni posrednik, nego navijač i barem će u Beogradu uvek biti doživljen kao neko ko je na strani Prištine".

"Stoga je verovatno mudro od hrvatske vlade da se previše ne meša, jer bi to možda dovelo i do pogoršanja odnosa u regionu", rekao je Reljić.

Izvor: Beta

Foto: Beta