Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je izveštaj o Zapadnom Balkanu u kojem se zalaže za jače angažovanje Evropske unije u zemljama Zapadnog Balkana, za nastavak finansiranja država kandidata i potvrdu da je cilj pristupnog procesa njihovo punopravno članstvo u EU. Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel izjavio je u obraćanju evropskim poslanicima da se zanemaruje pomoć EU Balkanu i da Brisel mora da pojača svoj kapacitet da objasni svoju stabilizirajuću ulogu u regionu.

Evropska unija mora da osigura da njena metodologija proširenja podržava reforme i da podržava da je punopravno članstvo konačni cilj zemalja u procesu pristupanja, zaključili su poslanici na sastanku Spoljnopolitičkog odbora EP (AFET) u preporukama o Zapadnom Balkanu, usvojenim 20. aprila.

Preporučeno je da se EU više angažuje u zemljama Zapadnog Balkana, da pomogne u suprostavljanju korupciji i promovisanju regionalne saradnje, da pruži odgovarajuće pretpristupno finansiranje od kojeg će koristi imati građani zemalja Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu same EU doneta odluka da se otvore pristupnii pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Poslanici su pozvali EU da što pre odobri viznu liberalizaciju Kosovu.

Takođe su pozvali EU da se predstavnici država Zapadnog Balkana, pre pristupanja svojih zemalja EU, pridruže evropskim inicijativama, kao što su sektorske politike i programi, uključujući Konferenciju o budućnosti Evrope.

U izveštaju se ukazuje da EU treba da osigura da reforme na Zapadnom Balkanu budu usmerene na izgradnju državnog kapaciteta, sprovođenje sudskih odluka, reformu pravosuđa i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.

EU treba sve više da se angažuje u rešavanju nerešenih bilateralnih pitanja u regionu, u promovisanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, piše u tom dokumentu.

Poslanici se protive bilo kakvim smanjenjima pretpristupnih fondova EU koji bi mogli da uspore zatražene reforme potrebne za pristupanje Uniji.

EU treba, po oceni poslanika, da stavi kao prioritet projekte od kojih imaju koristi narodi zemalja Zapadnog Balkana i da osigura da pretpristupno finansiranje bude dodeljeno na transparentan, proporcionalan i nediskriminatoran način, na osnovu indikatora o performansi kojim se meri napredak zemalja primalaca u sprovođenju reformi.

"Ovaj izveštaj je jasan znak podrške Evropskog parlamenta stremljenjima i naporima zemalja Zapadnog Balkana da postanu članice EU kada se ispune svi kriterijumi", navode se reči izvestioca EP Tonina Picule.

"To je takođe", rekao je on, "jasan znak da mi podržavamo produženje procesa proširenja uopšte pošto je to bila jedna od najuspešnijih politika EU. Politika proširenja je takođe preduslov da se promoviše prisusustvo EU i njen strateški interes na Zapadnom Balkanu, na šta treba gledati kao nešto što je u našem zajedničkom interesu", navode se reči izvestioca.

Borel: EU mora da objasni svoju ulogu na Zapadnom Balkanu

Šef diplomatije EU Žozep Borel rekao je da EU ima posebno bliske odnose sa partnerima na Zapadnom Balkanu ali da se ponekad pomoć koju Unija daje i napori koje ulaže ne uzimaju u potpunosti u obzir zbog čega mora da pojača svoj kapacitet u regionu i objasni svoju ulogu.

U obraćanju preko video linka na sastanku Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, Borel je ukazao da se na primer pomoć Kine hvali preko bilborda na ulicama Beograda, a zanemaruje pomoć koju je EU davala i ranije i daje sada tokom krize.

"Svi su zabrinuti zbog Balkana. Vodi se borba oko narativa. Ako biste mogli da odete u Beograd, mogli biste videti bilbord sa slikom predsednika Kine Sija koji kaže 'Hvala brate Si, jedino nam vi pomažete', što je smešno, nikada nismo videli bilbord kojim se zahvaljuje nama. Tako se onda kineska pomoć nađe na ulicama, a kada mi pomažemo i pre i tokom krize onda ništa, zato moramo ojačati kapacitete da objasnimo svoju stabilizirajuću ulogu na Balkanu", izjavio je Borel.

On je rekao da mora da se objasni i spremnost EU da sarađuje da bi se prevazišle najteža pitanja kao što je nedostatak dijaloga između Beograda i Prištine. Osvrnuo se na ulogu novog posrednika EU za pregovore Srbija-Kosovo, Miroslava Lajčaka koji je, kako je rekao, iskusni diplomata i može da pomogne.

"Lajčak je počeo da radi prošle nedelje i u kontaktu je s vlastima obe zemlje, takse su ukinute i to je dobra vest. Lajčak kreira sopstveni tim i dajmo mu malo vremena da se pripremi. Imaćemo samit između dve strane EU i Zapadnog Balkana i on će se desiti u pravom trenutku i na njemu želimo reći da smo potrebni jedni drugima, da imaju dobru perspektivu", kazao je Borel.

Rekao je da je EU tu da pomogne i ohrabri ali da strane same moraju da nađu rešenje. Lajčak je u potpunosti angažovan za to pitanje i sarađivaće sa UN i SAD, koje su tu takođe angažovane.

"Mislim da svi razumeju da smo potrebni jedni drugima i da Balkan neće biti u stabilnoj zoni ako nema jasnu evropsku perspektivu, ali da bi imali jasnu evropsku perspektivu, moraju da rade na tome da reše svoje razlike između Kosova i Srbije", rekao je Borel.

Ukazao je na paket pomoći koji je EU izdvojila za Zapadni Balkan u krizi oko korona virusa.

"Paket vredan 410 miliona evra relociran je kako bi se pomoglo regionu, 38 miliona za hitnu pomoć i preostala 372 miliona za kasniji socio-ekonomski oporavak. Ta podrška je već na terenu gde radimo zajedno sa agencijama UN." rekao je Borel i dodao da se Zapadni Balkan uključuje u inicijative EU gde je to moguće.

Borel je rekao je da može da potvrdi da je Evropska komisija dogovorila da Zapadni Balkan bude izuzet iz zabrane za izvoz zaštitne opreme.

Izvor: Beta

Foto: European Commission