Samit Evropska unija - Zapadni Balkan biće održan 6. maja, kao što je i planirano, ali u formi video-konferencije zbog pandemije korona virusa. Lideri EU saglasili su se i da, pored Mehanizma za evropsku stabilnost od 540 milijardi evra, ustanove i zamašan fond za oporavak evropske privrede od teških posledica epidemije.

Lideri EU su se na video sastanku 23. aprila dogovorili da samit sa šest država Zapadnog Balkana ipak bude održan 6. maja, iako je ranije najavljivano da će zbog pandemije biti odložen za jun.

"S obzirom na epidemiološke okolnosti, na inicijativu premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, čelnici su se usuglasili da se Zagrebački sastanak na vrhu EU i Zapadnog Balkana održi u formi video-konferencije, 6. maja, i to u punom sastavu svih država članica EU i šest zemalja Zapadnog Balkana", saopštila je Vlada Hrvatske, koja trenutno predsedava EU.

Plenković je na video-konferenciji Evropskog saveta izjavio da se izazovi krize uzrokovane pandemijom COVID-19 mogu prevladati samo zajedništvom i solidarnošću svih država članica EU i pozdravio napredak u zajedničkoj nabavci medicinske opreme.

Zbog važnosti turizma za ekonomije mnogih država članica, hrvatski premijer je predložio zajedničke korake s ciljem da se, u skladu s epidemiološkim preporukama, otvore granice za turiste, o čemu će se razgovarati na Savetu ministara posvećenom turizmu, navodi se u saopštenju.

Samit prilika da se istaknu prioriteti za Zapadni Balkan

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je po završetku video zasedanja šefova država ili vlada EU, posvećenog rešavanju krize korona virusa, da je EU "poslednjih meseci radila na prilagođavanju svoje strategije odnosa i odluka u vezi sa regionom Zapadnog Balkana u saradnji sa Evropskom komisijom".

"Video konferencija vođa EU i Zapadnog Balkana će biti prilika da istaknemo prioritete u odnosu na taj region", rekao je predsednik Evropskog saveta.

Mišel je takođe saopštio da su se lideri Evropske unije saglasili da, pored Mehanizma za evropsku stabilnost (MES) od 540 milijardi evra za hitnu podršku zdravstvu, nezaposlenima i malim i srednjim preduzećima, ustanove i zamašan fond za oporavak privrede EU od teških posledica epidemije korona virusa.

Reč je, kako je izjavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, o "fondu s hiljadama milijardi evra".

Fond MES će biti stavljen na raspolaganje 1. juna a za fond oporavka privrede će Evropska komisija hitno podneti predloge i potrebe.

Šarl Mišel je naveo da su vođi EU potpuno saglasni da zajednički i solidarno moraju pomoći oporavak privreda članica Unije, kao i postepeno usaglasiti delimično ukidanje oštrih mera do leta.

Predsednik Evropskog saveta je naglasio rešenost lidera EU da očuvaju jedinstveno tržište Unije, obezbede veoma velike investicije u oporavak proizvodnje i ključnih dobara za celu evropsku dvadesetsedmoricu.

Bez konsenzusa o prenosu pomoći određenim zemljama EU

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da na video sastanku vođa Unije nije postignut konsenzus o prebacivanju pomoći ka regionima i sektorima najteže pogođenim krizom novog korona virusa.

Makron se tokom video konferencije zalagao za veliki plan obnove, koji ne bi uključivao samo zajmove već i poklone.

"Ako ostavimo da padne deo Evrope, cela Evropa će pasti", ocenio je Makron.

Pariz se zalaže za plan obnove reda veličine od pet do deset procentnih poena BDP-a, što je između 800 i 1.600 milijardi evra, oko koga postoji načelna saglasnost unutar Unije. Međutim nema slaganja oko načina raspodele tih sredstava.

Makron želi izdavanje dugova sa zajedničkom garancijom da bi se finansirali budžetski transferi ka posebno pogođenim regionima i sektorima, uz vrlo stroge propise koje bi svi prihvatili.

"O tome danas nema konsenzusa. Ipak to je odgovor koji treba da imamo i mislim da naša Evropa nema budućnosti ako ne umemo da postignemo takav odgovor", rekao je on.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je obećala u duhu solidarnosti mnogo veće doprinose njene zemlje budžetu EU za jedan ograničen period. Ona je međutim ponovo isključila svako udruživanje nacionalnih dugova, što u različitim oblicima traže Madrid, Rim i Pariz, a što se najčešće opisuje izrazom "korona obveznice".

Vođe EU su posle video konferencije zadužile Evropsku komisiju da do 6. maja da predlog za budžet za period 2021-2027, uključujući fond za obnovu privrede posle pandemije korona virusa.

Sve članice EU smatraju da plan oporavka treba bude vredan više stotina milijardi evra. Međutim o svim drugim pitanjima, koliko tačno treba da bude to finansiranje do toga da li treba da bude povezano sa dugoročnim budžetom EU, konsenzus izgleda nedostižan.

Razne su preporuke država članica ali rasprava pre svega pokazuje stare podele već prisutne za vreme finansijske krize 2009. godine. Sa jedne strane zemlje sa juga teško pogođene pandemijom kao što su Italija i Španija traže veću finansijsku solidarnost od svojih severnih suseda. Oni sa svoje strane, posebno Nemačka i Holandija, manje pogođene virusom, oklevaju da plaćaju zemljama kojima zameraju na budžetskoj nedisciplini za vreme godina rasta.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorila je vođe EU da ne deluju "suviše malo i suviše kasno" za otklanjanje ekonomskih posledica pandemije korona virusa, rekao je izvor blizak razgovorima.

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Foto: European Commission