Činjenica da Samit EU-Zapadni Balkan, koji će se održati 6. maja u Zagrebu, nije ni pomeren, ni otkazan u uslovima  pandemije korona virusa govori o značaju koji EU pridaje odnosima sa regionom i u vremenu krize, smatra Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Samit EU-Zapadni Balkan, kako je Grubješić rekla za Euraktiv i Betu, trebalo je da bude istorijski jer se ove godine navršava 20 godina od Zagrebačkog samita iz novembra 2000, kada je Savezna Republika Jugoslavija uključena u Proces stabilizacije i pridruživanja.

Međutim, rekla je ona, pandemija korona virusa promenila je sve, pa i domete i očekivanja od događaja u Zagrebu.

"EU je pokazala sposobnost strateškog geopolitičkog promišljanja i pronašla je načine da brzo pomogne Zapadnom Balkanu, ne samo u toku pandemije kroz obezbeivanje finansijskih sredstava i medicinske opreme, već i putem kontinuirane podrške za prevazilaženje posledica pandemije po društva i privrede Zapadnog Balkana", rekla je Grubješić.

Kako je podsetila, uz već opredeljenih 3,3 milijarde evra, u pripremi je i sveobuhvatan ekonomsko-investicioni plan koji treba da podstakne dugoročan oporavak, privredni rast i reforme koje su neophodne za napredak prema članstvu u EU.

Grubješić kaže da će najvažnije poruke sa Samita biti saopštene u zajedničkoj deklaraciji, u čijem nacrtu se potvrđuje evropska perspektiva regiona i pojačano angažovanje EU na svim nivoima, uz isticanje važnosti regionalne saradnje u zajedničkoj borbi za ekonomski oporavak Zapadnog Balkana i upravljanja bezbednosnim izazovima.

"Nažalost, u zajedničkoj deklaraciji ne pominje se proširenje, članstvo ili integracija regiona u EU", dodala je Grubješić.

Prema njenim rečima, bitno je i da region ostane uključen u evropske programe i projekte, poput Konferencije o budućnosti EU, Zelenog dogovora i digitalne transformacije.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/Medija centar Beograd