Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa prvi put posle 2003. nije svrstana u "delimično konsolidovane demokratije" već u kategoriju "hibridnih režima" u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene. Kako se navodi u izveštaju "Zemlje u tranziciji" kojim je obuhvaćeno 29 zemalja bivšeg SSSR i Istočne Evrope, korak u nazad iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" u kategoriju "hibridnih režima" pored Srbije načinila je i Crna Gora, dok su Kosovo i Sevrena Makedonija jedini u regionu Zapadnog Balkana ostvarili napredak.

Pojam "hibridni režim" odnosi se na države u kojima vlast istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore, u kojima su demokratske institucije krhke i postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.

Na Balkanu su višegodišnje zarobljavanje države, zloupotrebe vlasti i "čvrste taktike" koje koristi Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori doveli do toga da su prvi put od 2003. te zemlje ispale iz kategorije demokratija, navodi Fridom haus. Dodaje se da se ta promena događa u vreme kada je proces pristupanja EU zapao u neslaganja i više ne služi kao primer za demokratsku reformu, kada politika velikih sila i transnacionalne diplomatije pretvaraju Balkan u geostratešku šahovsku tablu.

U Srbiji se negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama vladavine beleže pet godina zaredom, navodi Fridom haus.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) od dolaska na vlast 2012, sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.

Na dnevni red skupštinskih sednica stavljani su gotvo isključivo predlozi vladajuće većine, a SNS "da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu”, navodi se.

U izveštaju se ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku - procesa koji bi trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama i ističe da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.

Navode se i ocene posmatrača Saveta Evrope i OEBS da su poslednji parlamentarni izbori 2016. godine pokazali da SNS "zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku izmedju državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru".

Rezultat svega navedenog je bojkot opozicije u radu parlamenta jer "ne osećaju da mogu efikasno da se zalažu za promenu politike", navodi Fridom haus ali i dodaje da "iako je manevarski prostor političkih oponenata vlasti sužen, u lošim uslovima uvek treba dodatno razmotriti mogućnosti institucionalne borbe".

Ukupno gledano, izveštaj Fridom hausa pokazao je da se u celom posmatranom regionu beleži pad demokratskih pokazatelja. Broj zemalja ocenjenih kao demokratije nikada nije bio niži od 1995, kada je prvi put objavljen ovakav izveštaj - od ukupno 29 zemalja, 10 su demokatije, 10 hibridni režimi i devet autoritarni režimi.

Kosovo i Severna Makedonija jedini su iz regiona po oceni Fridom hausa ostvarili napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, ali su i oni u grupi "hibridnih režima".

U toj kategoriji su i Albanija i  BiH, dok je Hrvatska sada jedina iz regiona u grupi delimično konsolidovanih demokratija.

Izveštaj "Države u tranziciji" Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja što se izražava "ocenom demokratije" od jedan do sedam. Na osnovu toga države su svrstane u  kategorije "konsolidovanih autoritarnih  režima -  1,00 do 2,00, "polukonsolidovane-konsolidovane autoritarne režime"-  2,01 do 3,00, "tranzicione hibridne režime" 3,10 do 4,00, "polukonsolidovane demokratije" - 4,01 do 5,00 i "konsolidovane demokratije" - 5,01 do 7,00.

Izvor: Beta

Foto: Beta