Lideri Evropske unije su u Zagrebu na samitu sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana ponovili čvrstu podršku evropskoj perspektivi regiona kao čvrstom strateškom izboru i solidarnost u krizi izazvanoj korona virusom. U Deklaraciji usvojenoj na samitu 6. maja, navodi se da su i partneri Unije iz regiona ponovo istakli svoju posvećenost evropskoj perspektivi i da kredibilnost te posvećenosti zavisi i od jasne komunikacije s javnošću i sprovođenja neophodnih reformi.

U dokumentu se navodi da će povećanje pomoći EU zavisiti od konkretnog napretka u oblasti vladavine prava i socio-ekonomskim reformama, kao i od obima u kojem partneri sa Zapadnog Balkana budu poštovali vrednosti, pravila i standarde EU.

Od lidera Zapadnog Balkana se, kako se navodi, očekuje da obezbede temeljne vrednosti, demokratska načela i vladavina prava, i u vreme dok su na snazi posebne i vanredne mere za suzbijanje pandemije, pošto na tim temeljima počivaju društvena transformacija i delotvorno sprovođenje reformi.

Lideri EU i Zapadnog Balkana istakli su i ključnu ulogu civilnog društva i nezavisnih i pluralističkih medija, kao i slobode izražavanja i zaštite novinara u procesu demokratizacije, navodi se u dokumentu koji je usvojen posle samita koji je zbog pandemije održan kao video-konferencija.

U Deklaraciji je ocenjeno da pomirenju i regionalnoj stabilnosti treba posvetiti dodatne napore, kao i pronalaženju i primeni konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove i pitanja ukorenjena u nasleđu iz prošlosti, u skladu s međunarodnim pravom i utvrđenim načelima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije.

Ukazujući na saradnju u vreme pandemije, EU je pozvala lidere Zapadnog Balkana da iskoriste potencijale regionalne saradnje kako bi se olakšao privredni oporavak nakon krize, ocenjujući da kroz produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija, na osnovu pravila i standarda EU, Zapadni Balkan može da postane atraktivniji za investicije.

Lideri EU i njenih država članica su u završnom dokumentu poručli da stoje uz partnere sa Balkana i ostaju posvećeni aktivnoj podršci naporima koje ulažu u suzbijanje izbijanja zaraze koronavirusom i posledica tog virusa po društva i privrede.

Podseća se da je EU vrlo brzo mobilisala paket od preko 3,3 milijarde evra za oporavak Zapadnog Balkana, i da to uključuje hitnu podršku zdravstvenom sektoru, naročito kroz dostavu osnovnih sredstava za spasavanje života i značajnu podršku za potrebe društvenog i privrednog oporavka, kao i paket makrofinansijske pomoći u iznosu od 750 miliona evra i paket od 1,7 milijardi evra pomoći od Evropske investicione banke.

Ukazuje se da pandemija pokazuje kako EU i Zapadni Balkan zajedno rešavaju izazove i da ta saradnja uključuje zajedničku nabavku i trgovinu zaštitne opreme, protok robe kroz zelene koridore koji povezuju EU i Zapadni Balkan, dostavu materijala i blisku saradnju s relevantnim zdravstvenim organima.

Uz ocenu da ta podrška i saradnja daleko premašuju doprinose bilo kojeg drugog partnera regionu, EU je izrazila uvažavanje i za dragocenu podršku koju je Zapadni Balkan pružio susedima i EU, ocenjujući da je to vrsta soldarnosti na kojoj je Unija izgrađena i da ta vrsta saradnje treba da se nastavi.

U Deklaraciji se naglašava da je "mirna, snažna, stabilna i ujedinjena Evropa, podržana našim istorijskim, kulturnim i geografskim vezama i uzajamnim političkim, bezbednosnim i privrednim interesima zajednički cilj EU i partnera sa Zapadnog Balkana" i da je EU odlučna da dodatno pojača angažman kako bi podržala političku, privrednu i društvenu transformaciju regiona.

Učesnici samita naglasili su da će jačati saradnju u suzbijanju dezinformacija i drugih hibridnih aktivnosti, naročito onih koje potiču od aktera trećih zemalja koji žele narušiti evropsku perspektivu regiona, kao i da je tešnja saradnja neophodna u jačanju otpornostii u oblasti sajber bezbednosti.

Predstavnici EU u dokumentu su ponovo izrazili punu podršku inkluzivnoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedskih odnosa, između ostalog sa državama članicama EU i sprovođenje bilateralnih sporazuma, pri čemu su izričito spomenuli Prespanski sporazum Severne Makedonije sa Grčkom i Sporazum o dobrosusedskim odnosima s Bugarskom.

Na kraju dokumenta ukazano je da će nakon završetka faze hitnih mera za suzbijanje pandemije COVID-19 uslediti nova faza bliske saradnje kako bi se prevladale značajne socio-ekonomske posledice krize, a Evropskoj komisiji je upućen poziv da predstavi čvrst ekonomski i investicioni plan za region u cilju podsticanja privreda i ujedno unapređenja njihove konkurentnosti, kako bi se bolje povezale unutar regiona i s EU.

Uz ocenu da su investicije od najvećeg značaja za podsticanje oporavka, reforme i za uklanjanje razlika, u dokumentu se ističe da zemlje Zapadnog Balkana treba da se transformišu u funkcionalne tržišne ekonomije koje su u stanju da se u potpunosti povežu s jedinstvenim tržištem EU, stvore radna mesta i preduzetničke prilike, poboljšaju poslovnu i investicionu klimu i promovišu vladavinu prava.

Evropska komisija trebalo je u Zagrebu da predstavi ekonomski i investicioni plan za dugoročan oporavak regiona i podsticanje privrednog rasta na putu ka EU, ali je to odloženo za jesen.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/Hina