Crna Gora će se narednih dana suočiti sa pitanjem da li njena izrazito heterogena opozicija, kojoj je zajedničko samo protivljenje dugogodišnjem vlastodršcu Mili Đukanoviću, može da formira funkcionalnu koalicionu vladu, piše nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung - FAZ).

"Da li mogu zeleni, ekonomski liberali, proevropski reformatori, pristalice Putina, srpski nacionalisti, levičari, političari albanske manjine, popovi, teoretičari zavere, fanovi EU i simpatizeri Donalda Trampa da naprave koaliciju? Pitanje zvuči konstruisano ali u Crnoj Gori, balkanskoj državi na Jadranu sa jedva 630.000 stanovnika, ono će narednih nedelja biti deo svakodnevne političke prakse", piše list u komentaru.

FAZ konstatuje da su nedeljni parlamentarni izbori makar na papiru otvorili mogućnost koju je malo ko više očekivao - mogućnost promene vlasti.

Za tako nešto, bila je potrebna "izuzetno heterogena koalicija od desetak grupa i grupica koje su delom oštro ideološki suprotstavljene". "Ujedinjuje ih protivljenje Đukanoviću. Taj zajednički imenitelj dovoljno je jak da se bude u oziciji, ali je neizvesno da li se sa njim može i biti na vlasti", piše nemački list.

Prema pisanju FAZ-a, najjača snaga unutar opozicije je koalicija "Za budućnost Crne Gore", koja je osvojila oko 33% glasova i u kojoj se mogu naći "rusofili zaljubljeni u Putina i teoretičari zavere koji za korona virus tvrde da je oruđe duboke države i globalne mreže pedofila, a spas očekuju od Beograda i Moskve".

"Njima je važno da Crnu Goru skrenu sa 'stranputice' zapadnih integracija i da ponište ulazak zemlje u NATO koji se dogodio 2017. godine. Nisu istina svi predstavnici a još manje birači tog saveza takvi zanesenjaci, ali je ta koalicija svakako čudna svetonazorska mešavina - u najmanju ruku u poređenju sa drugim snagama opozicije koje se takođe pitaju", ocenjuje FAZ.   

Dnevnik piše da za "konstruktivnu snagu" opozicije važi koalicija Crno na bijelo, "u koju se udružilo nekoliko liberalnih, reformskih partija" i u kojoj važnu ulogu ima Dritan Abazović, Albanac koji "ne vodi klijentelističku albansku politiku", već želi "korenitu promenu politike" i "raskid sa korupcijom i nepotizmom koji se u Crnoj Gori, ne bez razloga, povezuju sa imenom Đukanović".

Lista "Crno na bijelo" osvojila je, medjutim, samo oko 5,5% glasova, a reformisti poput Abazovića, ako žele da se reše Djukanovića, moraće da postignu dogovor sa predstavnicima pro-srpske opozicije, koje podržava Srpska-pravoslavna crkva, a ona u Crnoj Gori "važi za posebno konzervativnu i uticajnu", piše list.      

"Da li se takav željeni opozicioni koktel zaista može napraviti i da li bi on imao kakav-takav rok trajanja ostaje pitanje", konstatuje FAZ.

"U EU, koja sa Crnom Gorom od 2012. godine vodi pristupne pregovore, malo ko još gaji iluzije o Đukanoviću, ali je nemali i skepticizam prema eventualnoj mnogopartijskoj koaliciji njegovih protivnika. Đukanovićeva vladavina važi za školski primer privatizacije državnih institucija od strane jedne partije, ali da li je opozicija u stanju da to okonča?, postavlja pitanje dnevnik.

Prema oceni lista, "ako ikako bude formirana vlada bez Đukanovićeve partije, onda verovatno samo ekspertska, kako su to predložili Abazović i neki drugi predstavnici opozicije".

Ali Đukanović do daljnjeg ostaje na vlasti, jer njegov mandat predsednika države ističe tek u aprilu 2023. godine, a tu je i Demokratska partija socijalista (DPS) čiji je on predsednik, i koja je, za slučaj da opoziciona koalicija doživi neuspeh, "svakako spremna da ponovo, kao i u prošlosti preuzme unosne obaveze vlasti -  pa bilo to samo narednih 30 godina", konstatuje FAZ.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP