U regionu postoji spremnost da se oživi inicijativa Mini Šengen, a za njeno sprovođenje potrebna je sinhronizacija delovanja EU i SAD, ocenjeno je 28. septembra na onlajn debati koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Predstavništvo Hans Zajdel fondacije za Srbiju i za Crnu Goru. Za upešnu realizaciju te incijative neophodni su politička volja, poverenje, rešavanje bilateralnih pitanja i jasne mere i mehanizmi monitoringa, rekli su učesnici diskusije.

Na konferenciji "Mini Šengen - novo oživljavanje inicijative", predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Djukanović je ocenio da, nakon krize koju je inicijativa Mini Šengena doživela zbog pandemije korona virusa, sada postoji spremnost da ona ponovo oživi.

Djukanović je rekao da EU, mada podržava produbljivanje ekonomske integracije Zapadnog Balkana, ima određenu količinu suzdržanosti prema Mini Šengenu, pre svega Nemačka.

SAD, dodao je, nedvosmisleno podržavaju ovaj koncept, što je pokazano i dokumentima koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali u Vašingotnu 4. septembra. Tim sporazumom Kosovo je pristalo da se pridruži Mini Šengenu.

Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel za Jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger izjavio je da je je iz vašingtonskog sporazuma jasno da SAD pritiskaju Kosovo da se uključi u Mini Šengen.
Ta inicijativa je sada još više u fokusu SAD jer, prema njegovoj oceni, američki predsednik Donald Tramp na početku izborne kampanje želi da postigne neki uspeh u spoljnoj politici.

Fizinger je rekao da, ako Mini Šengen zaista donosi nešto novo u odnosu na ranije regionalne inicijative, kao što su Berlinski proces i CEFTA, onda treba ispitati koje su njegove prednosti, ciljevi i da li može da stvori animozitet između regiona i između EU i SAD.

Saradnica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić ocenila je da iz vašingotnskog sporazuma treba izvući ono najpozitivnije i da treba iskoristiti tu podršku, ali ne misli da je EU poražena tim sporazumom.

"Nije najbitnije ko će ovde igrati dominantnu ulogu, EU ili SAD, najbitnije je da ceo region ostaje posvećen evropskoj perspektivi i da se sve radi u tom pravcu", rekla je Grubješić.

Dodala je da je cilj svih u region članstvo u EU, a da je politika SAD da pomogne da se taj cilj ostvari.

"Ako pogledamo malo unazad, bez saradnje sa SAD, EU nije mogla da progura trajna rešenja za Zapadni Balkan. Dakle, bez zajedničkog napora SAD i EU ni Mini Šengen neće moći da postane uspešna inicijativa, ona koja će nam dati šansu da živimo kao sav uspešan svet", rekla je Grubješić.

Imajući u vidu da se koristi samo oko 40% izvoznog potencijala regiona, a da je tokom 2019. godine 220.000 ljudi napustilo zemlje regiona, Grubješić je rekla da je to dovoljno da se vide prednosti regionalnog povezivanja i stvaranja jedinstvenog regionalnog tržišta i da "niko nema šta da izgubi".

"Sa Mini Šengenom dobijamo šansu da se privuku direktne strane investicije većeg kvaliteta, koje se ne bi fokusirale na manuelni rad i koje bi doprinele bržem ekonomskom razvoju i povećanju zaposlenosti. Time bi pokazali da regon nije teret za EU, nego da region u EU znači zaokruživanje same Unije", ocenila je Grubješić.

Za ostvarenje ove incijative, prema njenim rečima, potrebne su konkretne reforme u svakoj zemlji, izmene imigracionog, carinskog i radnog zakonodavstva.

"Ključna prepreka za uspeh inicijative biće predrasude i nepoverenje i to će biti najteže prevazići, kao i nerešena bilateralna pitanja", kazala je Grubješić.

Zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Tanja Miščević smatra da je za realizaciju ove inicijative ključna politička volja, a da ona postoji pokazali su, između ostalih, sporazumi o romingu i zelenim koridorima.

Miščević je kazla da regionalna saradnja, jedinstveno regionalno tržište nikako nije zamena za evropski put zemalja Zapadnog Balkana, već je uslov napretka u evropskim integracijama.

"Zapadni Balkan ne sme biti prostor sukoba između politika EU i SAD. Samo ako postoji konvergencija ovih politika može se napredovati ne samo u ostvarenju inicijativa nego i ekonomskom razvoju", rekla je Miščević.

Dodala je da EU svima pomaže u sprovođenju akcionog plana za regionalni ekonomski prostor i da je razumljivo da je vrlo oprezna kada je tema Mini Šengena na stolu.

Dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Sead Turčalo istakao je da je važno da mora postojati komplementarnost i sinhronizacija delovanja EU i SAD.

Turčalo je rekao i da je ideja Mini Šengena u Sarajevu obnovila strahove da bi BiH u okviru tog projekta mogla da ostane zarobljena i izvan granica EU.

Takođe je u ukazao na potrebu postojanja komplementarnosti Mini Šengena sa druge dve regionalne inicijative – Berlinskim procesom i Regionalnim ekonomskim prostorom.

Predsednica Crnogorske panevropske unije Gordana Đurović smatra da sve regionanle inicijative mogu zajedno da funkcionišu i da nema razloga da Crna Gora i BiH ne budu deo Mini Šengena.

"Regionalna saradnja može da živi, samo je tražila neke povoljnije vetrove koji se sada dešavaju", rekla je Đurović.

Dodala je da su SAD kroz vašingtonski sporazum otvorila vrata da se Kosovo uključi, da je i BiH pod pritiskom međunarodne zajednice, a da je u Crnoj Gori na vlast došla koalicija koja je vrlo regionalno orijentisana.

Prema njenoj oceni, pored političke podrške, potrebne su i jasne mere akcionog plana, da ne bude "političkog tumačenja šta treba da se sprovede", kao i pravni okvir i mehanizam monitoringa i izveštavanja.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta