Evropska komisija predložila je 6. oktobra da EU sa devet milijadi evra podrži ekonomsku konvergenciju Zapadnog Balkana sa EU kroz investicije i podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, održivoj povezanosti, prelasku na zeleni rast i digitalizaciju.

Sredstva iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan biće angažovana u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021-2027. i prethodno treba da budu odobrena u narednom višegodišnjem budžetu EU, navodi se u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid.

Predstavljajući Plan, komesar za proširenje EU, Oliver Varheji, rekao je da je to put za uspešnu reginalnu ekonomsku integraciju kako bi se pomoglo ubrzavanje konvergencije sa EU i smanjio jaz u razvoju u odnosu na EU.

"Taj plan će pomoći da se Zapadni Balkan transformiše u jedan od najatraktivnijih regiona za investicije u svetu. Sprovođenje, naravno, treba da ide ruku pod ruku sa reformama", rekao je Varheji.

U dokumentu se navodi da se region, pored ostalog, suočava sa izazovima slabe konkurentnosti, visoke nezaposlenosti i značajanog "odliva mozgova"i dodaje da je Komisija zato predložila da najveći deo podrške iz Plana bude usmeren u ključne produktivne investicije i održivu infrastrukturu na Zapadnom Balkanu.

Investicioni kapacitet regiona, kako se navodi, biće dodatno ojačan mobilisanjem novog garantnog fonda za Zapadni Balkan, tako da bi investicije mogle da narastu na 20 milijardi evra.

Kao prioritet u Planu se navodi bolja povezanost ekonomija Zapadnog Balkana, između sebe i sa EU.

Ispunjenje tog cilja zahteva snažno opredeljenje Zapadnog Balkana za sprovođenje reformi, produbljivanje ekonomske integracije i razvoj zajedničkog regionalnog tržišta na bazi pravnih tekovina EU kako bi region postao privlačniji investitorima, ocenila je EK.

Dalje se navodi da Evropski zeleni dogovor nudi mnogo mogućnosti za zajedničke akcije kako bi se odgovorilo na izazove zelene tranzicije, klimatskih promena, gubitaka u biodiverzitetu, preterane upotrebe prirodnih resursa i zagađenja.

"Zapadni Balkan će morati da nastavi sa sprovođenjem Agende za održivi razvoj 2030, Pariskog klimatskog sporazuma i međunarodno dogovorenih ciljeva o biodiverziteu", navodi se u dokumentu Evropske komisije.

Ukazano je i da postojeće platforme EU pružaju mogućnosti za dobrobiti i za EU i za region i obezbeđuju jednake uslove za rad na novim održivim tehnologijama, poput obnovljivog vodonika, napredne solarne i vetroenergije, baterija, skladištenja ugljenika.

Navodi se i da region treba da koristi digitalnu strategiju EU kao vodeći princip digitalne transformacije svojih  ekonomija i društava.

Sa ciljem da podrži dostizanje ciljeva iz Ekonomskog i investicionog plana i obezbedi održivost investicija u regionu, Komisija će uskoro predložiti Agendu za Zapadni Balkan o inovacijama, istraživanju, obrazovanju, kulturi, mladima u sportu - Inovacionu agendu za Zapadni Balkan.

Taj plan je integralni deo podrške Zapadnom Balkanu na putu ka EU, navodi se dalje i dodaje da će ekonomski razvoj i primena fundamentalnih reformi biti od obostrane koristi.

"To uključuje sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i strukturnih ekonomskih reformi, posebno onih iz Programa ekonomskih reformi koje će maksimalno povećati efekte ovog investicionog paketa", navodi se u dokumentu.

Kako se ocenjuje, glavni faktor postojećih strukturnih slabosti je loša uprava, posebno ograničeni napredak u rešavanju problema u vladavini prava i borbi protiv korupcije.

Ističe se da poštovanje osnovnih prava, funkcionisanje demokratskih investitucija i javne administracije nije samo u središtu procesa proširenja, već je i "glavni motor" ekonomskog oporavka regiona i jačanja otpornosti na potencijalne buduće krize i ekonomske potrese.

"Poštovanje vladavine prava je neophodno i radi zaštite EU fondova i kako bi se obezbedilo da se oni koriste da podrže razvoj Zapadnog Balkana", navodi se u dokumentu EK.

U aneksu koji prati dokument navode se ključni projekti u sektorima transporta, energetike, životne sredine, digitalizacije, podrške privatnom sektoru, mladima na Zapadnom Balkanu.

Ključne inicijative u Planu su povezivanje istoka i zapada, severa i juga, priobalnih regiona, obnovljiva enetrgija, prelazak sa uglja (na gas), renoviranje zgrada (radi ušde eneregije i smanjenje štetne emisije), upravljnje otpadom i otpadnim vodama, digitalna infrastruktura, ulaganje ukonkurentnost privatnog sektora i garancije za mlade.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EU